Pre točno pola veka Džoni Keš imao je 35 godina i bio je gotov da sledećih ko zna koliko godina provede iza rešetaka.
U američkoj državi Džordžija policija je u autu, nakon što se sudario, pronašla gomilu tableta. On je onda je još pokušao da podmiti šerifa.
Šerif Ralf Džons ga je najpre dobro izribao a zatim ipak pustio, a za to je imao i dobar razlog. Prvo je Kešu rekao da umesto da se ubija drogiranjem iskoristi svoj "prokleti, genijalni muzički talent, umesto što ga uništava".
Razlog zbog kog ga nije uhapsio je što je Keš je bio ratni veteran zaslužani za rano otkriće jednog od najvećih istorijskih trenutaka 20. veka. On je bio taj koji je provalio komunikacije sovjetskih vođa 5. marta 1953., kad je umro Josif Visarionovič Staljin.
Za njega je Korejski rat uleteo u "pravo vreme". Upravo je napunio 18 i, kao toliki mladi onoga doba koji su kao i on već s pet godina morali ići brati pamuk, prijavio se u vojsku.
Međutim, umesto da završi na ratištu njegovi su nadređeni shvatili da "dečko u uniformi" koji će jednom postati "čovek u crnom", ima u sebi nešto posebno. Ubacili su ga u 12. mobilnu radijsku brigadu, zakačili mu čin nadnarednika i poslali ga ravno u Zapadnu Nemačku.
Ako je ko i sumnjao, dečko se dokazano apsolutnim sluhom pokazato se odličan u osluškivanju radijskih signala i u praćenju Morzeovih signala. Bilo je to za njega odlično doba. U nemačkom Landsbergu je osnovao svoj prvi bend "The Landsberg Barbarians". Tamo je napisao stihove za svoj "Folsom prison blues". Upravo je napunio 21 godinu uoči tog 5. marta 1953.
Na Zapadu je bilo jasno da je Staljin lošeg zdravlja i sve vesti koje su se ticale toga, u doba vrhunaca Hladnog rata bile su neprocenjive. Staljin je patio od ateroskleroze, imao je 74 godine, mnogo je pušio. U oktobru 1945. preživio je težak srčani udar, a 1. marta nakon celonoćne gozbe, pijanke i filma, imao je i blaži moždani udar.
Četiri dana posle umro je u 9.50 sati po lokalnom vremenu. I ko zna kada bi sovetske vođe objavile njegovu smrt, da ih još istog dana Keš nije čuo da se vrlo došaptavaju radijskim Morzeovim signalima, da nije sve to zapisao, potom i dešifrovao i odmah prosledio nadređenima. Ostalo je istorija. Bila je to jedna od najznačajnijih vesti veka i u roku od nekoliko minuta prosleđena je i predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru i svim tajnim službama i zapovedništvu Vojske SAD-a...
A Džoni Keš je dobio najstrožu naredbu da sledećih godina nikome ne sme da otkrije što se i kako dogodilo, i to pod obavezom čuvanja vojne tajne. Godinu dana kasnije on je časno otpušten iz vojske, da bi započeo jednu od najvećih karijera.
(Express.hr)