Lično sam radio uviđaj, Mile Luković i Dušan Spasojević mučeni su i ubijeni na drugom mestu, pa tek onda prebačeni u vikendicu, kaže Goran Petronijević, bivši sudija i advokat
BEOGRAD - Zvanična verzija po kojoj su vođe „zemunskog klana“ Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni u Meljaku 27. marta 2003. tokom obračuna s pripadnicima Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) napravljena je kao opravdanje za likvidaciju ljudi koji su mogli da budu ključni svedoci u otkrivanju istine o ubistvu Zorana Đinđića, tvrdi za Kurir advokat i bivši sudija Goran Petronijević!
On kaže i da smatra da je motiv bio prikrivanje pozadine atentata, koja do danas nije otkrivena.
- Spasojević i Luković nisu ubijeni na mestu na kojem su zatečeni. Na osnovu svih saznanja koja imam tvrdim da su oni bili uhapšeni, mučeni, pa otud podlivi na telu na fotografijama sa obdukcije, a potom ubijeni i doneti u Meljak - otkriva svoje sumnje poznati beogradski advokat i objašnjava da je do ovog zaključka došao jer je sam sproveo istragu i uviđaj na licu mesta.
Nije bilo borbe
- Četiri dana posle ubistva, koje se prema zvaničnoj verziji dogodilo u Meljaku, nekoliko sati sam detaljno pregledao lice mesta. Nisam naišao ni na jedan trag da su oni boravili u toj kući, niti da se bilo šta dogodilo u dvorištu - otkriva Petronijević.
Na ovaj nesvakidašnji korak odlučio se pošto mu je od prvog dana verzija o ubistvu tokom pružanja otpora Šiptara i Kuma policiji bila nelogična.
- Desetak dana pre zvanične objave njihovog ubistva pojavila se informacija da su uhapšeni, zbog toga sam odmah posumnjao da je reč o manipulaciji. Moje sumnje potvrdila je činjenica da na tom mestu nisam uočio ništa što bi ukazivalo da se tu odigrala borba - tvrdi poznati advokat, koji je tokom postupka za ubistvo premijera branio Sašu Pejakovića, koji je među poslednjima video žive Kuma i Šiptara.
Petronijević kaže da je potom pregledao susednu kuću i ogradu.
- Drveće nije bilo oštećeno, nigde nije bilo nijedne čaure. Trava je, koliko se sećam, tek počela da raste, bilo je malo ugaženo, razgrtao sam čak i zemlju, ali nigde nije bilo tragova krvi, pucnjave, borbe niti oštećenja, koja bi - iz mog višegodišnjeg iskustva kao sudije koji je uradio na stotine uviđaja - morala da budu vidljiva - priča naš sagovornik.
Politička pozadina
Tačno 14 godina kasnije, Petronijević smatra da istraga o tom događaju nikad nije bila otvorena niti će ikad biti zatvorena.
- Sve je urađeno s namerom da se prikriju prave ubice i motivi ubistva Zorana Đinđića. Najveći razlog je prikrivanje uloge dela tadašnje vlasti. Uveren sam da postoji politička pozadina. I dan-danas, na osnovu svih saznanja koja imam, moj zaključak je da su likvidirani da ne bi bili živi u vreme početka suđenja - tvrdi advokat.
Nameštaljka
SUMNJIVO POMERANJE TELA
Prema rečima Petronijevića, pored neverovatne činjenice da je na fotografijama sa uviđaja pored tela Dušana Spasojevića automatska puška, on ukazuje i na različite položaje tela ubijenog.- Fotografije sa lica mesta takođe ukazuju na to da je položaj tela menjan. To je nedopustivo, na uviđaju se fiksiraju tragovi koji su zatečeni, naročito ako su već nastradali u borbi - kaže on.
Božidar Spasić
OSVETNIČKA GREŠKA POLICIJE
Božidar Spasić, bivši operativac DB, kaže da je dobro što se ponovo otvara pitanje o Meljaku.- Nikad nije bilo razjašnjeno kako su se Spasojević i Luković našli u Meljaku i kako su ubijeni. Očito je podmetnuto da su pružali otpor prilikom hapšenja. Da li iko misli da bi dvojica odbeglih bandita šetala puškomitraljez od Zemuna do Meljaka i da li iko misli da bi se oni, u toj situaciji, suprotstavili specijalcima? Ovde se radi o brutalnoj, osvetničkoj grešci policije - smatra Spasić.
Ne propustite
DANAS POKLON U KURIRU NAJLEPŠE IKONE HILANDARA: Čuvena ikona Svete Petke
Sveta Petka je zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih
Ikona Svete Petke, delo od velikog istorijskog, religioznog i umetničkog značaja, naslikao je Jovan Zograf 1631. godine i poklonio Hilandaru.
Sveta Petka ili Paraskeva je bila hrišćanska podvižnica iz 11. veka (podvižništvo je način života koji se sastoji u odricanju od strasti i telesnih prohteva, kako bi se sticanjem vrlina postiglo duhovno pročišćenje, odnosno stanje bestrašća).
Rodila se u gradu Epivatu u Trakiji polovinom desetog veka. Srpskog je porekla, iz imućne i veoma pobožne porodice.
Za Svetu Petku se vezuju priče o mnogim čudima. Prvo i najveće čudo je činjenica da je njeno telo godinama bilo zakopano u zemlji i da nije istrulilo, nego, naprotiv, Bogom proslavljeno da svojom netruležnošću i čudotvornošću svedoči tajno Hristovo vaskrsenje. Smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.
Čudo je i to kako su mošti Svete Petke ostale neoštećene u strašnom požaru koji je uništio hram Sveta Tri Jerarha u Jašiju, gde su boravile oko 250 godina.
Čudesno spasavanje Petkinih moštiju potvrdile su tadašnje gradske vlasti u Jašiju, koje su o tome
ostavile pismeni dokument.
Na njenom grobu, kako kaže legenda, događala su se razna čudesa. Pored njenih moštiju u Jašiju vernici se najviše mole za isceljenja od raznih bolesti, spas od opasnosti, ratova, surove smrti. Često se pored hrama posvećenog svetoj Petki ili u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi izvor lekovite vode.