Odlazak legende boksa

(VIDEO) PREMINUO ZEMUNSKI ROKI: Otišao je jedan od simbola Jugoslavije

Foto: Fejsbuk

Bogoljub Kahriman, legenda jugoslovenskog boksa, preminuo je 28. marta u 80. godini.

Kahriman je rođen u Zemunu 12. jula 1937. godine. U ring je ulazio u polusrednjoj i srednjoj kategoriji (71 i 75 kilograma) i mečeve najčešće rešavao nokautom.

Prvi put je u ring ušao sa deset godina. I to sticajem okolnosti, pošto je na fudbalu polomio nogu. Dok je nosio štake ojačao je ruke, i u Bokserskom klubu Jedinstvo navukao rukavice.

Prvu titulu je osvojio sa 14 godina, kada je postao omladinski šampion Srbije.

U Jedinstvu je proveo 13 godina, do 1960. godine, kada je prešao u Crvenu zvezdu.

Četiri godine kasnije boksovao je meč života, onaj koji je ušao u anale jugoslovenskog boksa. Bilo je to na Beogradskom sajmu, kad su se tu okupili gotovo svi najbolji bokseri Evrope u borbi za „Zlatnu rukavicu”. U toj odlučujućoj borbi, Kahrimanov rival je bio Vladimir Vranješević iz Pule. Bacio ga je dva puta na pod. Sva sreća da je oba puta mogao da se digne, jer je „Zlatnu rukavicu” dobijao samo onaj bokser koji je pobedio u tri runde.

Zanimljivo je i da je Kahriman tokom 70-tih godina prošlog veka bio u stručnom štabu Džordža Čuvala, kanadskog boksera srpskog porekla koji je u Medison skver gardenu boksovao protiv Kasijusa Kleja (Muhamed Ali). Zanimljivo je da je Klej tu borbu dobio na poene posle 12 rundi, a da je Kahriman tokom priprema uspeo da nokautira Čuvala.

"Kad sam mu bio sparing-partner, „poslao” sam ga jedanput na pod. Bio je to blagi nokaut, ali nije se naljutio. Prihvatio je to kao opomenu. Klej je pobedio Čuvala na poene, u 12. rundi. Nije ga nokautirao kao ja. Čuvalo je meč sa Klejom objasnio: „Viši je i brži od mene. Nisam mogao da ga stignem, ali da smo se borili u telefonskoj govornici, Klej bi bio bez šansi"."

Na pitanje, kako je pobeđivao rivale, Kahriman je svojevremeno odgovorio.

"Moj pristup boksu bio je fajterski. Nikad nisam štedeo ni sebe, ni rivala. Kada sam ulazio u ring, publika je ustajala. Navikao sam ih na brže kretanje i borbe do poslednjeg daha koje su se, najčešće, završavale nokautom mog rivala."

(Zemunske novine)