Neobjašnjivo zanimanje za “heroje ulica” i poplava informacija u medijima, danas prevazili nivo samih devedesetih. Možda je upravo zato i dobro i poučno znati šta su o sinovima kriminalcima mislile i govorile žene koje su ih beskrajno volele
Branislav Matić Beli ubijen je 4. avgusta 1991. ispred svoje kuće na Voždovcu. Usmrćen je rafalnom paljbom iz, tvrde očevici, automatskih pušaka dvojice napadača. Nikakvi detalji koji bi uputili na počinioce dobro planiranog i surovo sprovedenog ubistva nisu otkriveni. Zajedno sa Giškom, Beli je bio tvorac ideje i realizator osnivanja Srpske garde. Matićevu smrt mnogi vezuju upravo za angažman oko garde, čiji je ujedno bio i najveći donator, želeći da ostvari san o “konačnom proterivanju komunizma iz Srbije”. Njegova majka Milica sećala se svog očaja kad je shvatila da Beli učestvuje u “stvaranju istorije”, uverena da ničemu dobrom od toga ne može da se nada:
- Niko nije hteo da pravi Srpsku gardu, nego moj sin. Kakva crna garda, za to se gubi život. Kažem, kad je bio u zatvoru, bilo mi je mnogo teško. Vraćam se iz posete sva utučena, ali, ko velim, hvala Bogu da ga politika ne interesuje jer se za to gubi glava. Ko god se istakao u prošlom ratu bio je ubijen....
Ja sam gledala u mom rodnom Ćićevcu, ne znam koliko godina posle rata, kad su uhvatili Dražinog oficira. Ubili ga, stavili u kola i ostavili na raskrsnici kao pseto. Zato se od politike treba sklanjati... Kad, odjednom, vidim slučajno na televiziji svog sina. Viknem mužu — Blagoje, pa šta je ovo! A on odgovara da mora da se sruše komunisti. Srušiše oni njega.
A pre toga, kad su upisivali taj prokleti “Zajam za preporod Srbije”, dao je 10.000 maraka. Molila sam ga da to ne radi, ali je odgovorio da će dati još 10.000 samo da pomogne Srbiji. Međutim, video je da tu nešto nije u redu, da taj novac ne ide tamo gde je namenjen. On je to osetio... CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
(FOTO: Rade Kovač)