Neustrašiv i surov - u tuči je protivnike udarao odšrafljenom bombom u glavu - Rubežić je stekao moćne neprijatelje, pa su ga izdali telohranitelji
Džeparenje i zatvor
Zbog džeparenja je proveo četiri godine u Spužu, a u Zabeli je izdržao kaznu od dve godine zbog provale. Onda je pobegao u inostranstvo i taj period njegovog života obavijen je tajnom. Šturi podaci kažu da je 1979. u Amsterdamu bio uhapšen kao vođa bande mladih Jugoslovena koji su ucenjivali gastarbajtere i ugostitelje.
Početkom osamdesetih preuzeo je kontrolu nad kriminalom u centralnom delu Beograda, nemilosrdno reketirajući dilere i makroe. Rubežić je prvi među kriminalcima počeo stalno da nosi pištolj, odstupivši od nepisanog pravila da se sukobi rešavaju pesnicima, u takozvanoj tuči na ferku. Znalo se, takođe, da sa sobom nosi i ručnu bombu, takozvanu kašikaru. U tuči, vadio je osigurač iz nje i protivnika udarao bombom u glavu, rizikujući pritom i svoj život, jer bi bomba eksplodirala ako bi je slučajno ispustio ili se srušio poražen.
Ni od koga nije zazirao, pa se sukobljavao i sa Đorđem Božovićem Giškom, koji mu je u jednoj tuči oteo revolver i ranio ga u grudi. Zavadio se i sa Borisom Petkovim, važnom figurom u beogradskom podzemlju, kome je oteo oca i dva dana ga držao u zatočeništvu. Po izlasku iz bolnice, zaveo je teror na ulicama, a posebno je maltretirao svoja dva telohranitelja, sitne kriminalce Dragana Popovića Dadilju i Milovana Vujisića Vuju. U strahu da će ih Rubežić ubiti, rešili su da ga preduhitre.
Bilo je veče, 19. februar 1985. Dadilja i Vuja su na Konjarnik, gde je Rubežić živeo i gde su dolazili uvek kad je trebalo da ga uveče prate, krenuli sa dva „golfa“. U jednom od njih, na podu, ležali su Boris Petkov i njegov prijatelj Bojan Petrović. Svi su bili naoružani. Zaustavili su se na raskrsnici ispred zgrade Rudo broj 2. Dadilja i Vuja izašli su iz svojih automobila, a Petkov i Petrović ostali su unutra. Rubežić je izašao iz zgrade i prišao svojim telohraniteljima, a Dadilja ga je upitao: „Pa gde si dosad?“ Osetivši šta mu se sprema, ovaj je na to odgovorio: „Šta je, bre, izdali ste me!“
Tridesetak metaka
Nije ni stigao da završi rečenicu, a Dadilja i Vuja su u njega i okolne automobile ispalili tridesetak hitaca. Kad je Rubežić mrtav pao na tlo, iz „golfa“ su iskočili Petrović i Petkov i ispalili nekoliko hitaca u leš na pločniku.... Bila je to prva sačekuša u Beogradu.
Dadilja i Vuja su se već sutradan predali policiji, Petkov je nešto kasnije uhapšen u Novom Sadu, a Petrović u Pragu. Ova dvojica negirala su učešće u ubistvu, tvrdeći da su se na mestu zločina našli slučajno. Dragan Popović Dadilja i Dragan Vujisić Vuja za ubistvo Ranka Rubežića osuđeni su na po 15 godina zatvora, dok su Boris Petkov i Bojan Petrović u kasnijim razdvojenim sudskim postupcima osuđeni na po pet godina.
MILOŠEVIĆEVO POMILOVANJE
Petkov i Petrović bili su već izdržali svoju kaznu kad je Slobodan Milošević amnestirao Dadilju i Vuju. Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Radmilo Bogdanović izjavio je da je Milošević to učinio na nagovor svog sina Marka, koji se družio sa kriminalcima, i da su Rubežićeve ubice čak lično došle kod predsednika Srbije na Dedinje da mu zahvale.
Momčilo Petrović