Tajna arhiva masona pokazuje njihov uticaj na istragu o potonuću Titanika, pokazuju novi dokazi.
Tajna arhiva u kojoj se nalaze imena dva miliona masona prvi put je javno objavljena na stranici Ancestry, te otkriva u kolikoj su mjeri masoni bili uključeni u kontroverznu britansku istragu o najvećoj katastrofi onog doba.
Arhiva potvrđuje da su ne samo sudija koji je nadgledao britansku komisiju o katastrofi i glavni istražitelji, nego i oni koji su izbegli cenzuru - svi bili masoni.
Dok je istraga američkog Senata pokazala da je krivac bio britanski trgovački odbor zbog "koji je dopustio da na brodu bude tako mali broj spasilačkih brodova", britanska istraga, koju je predvodio Lord Mersi nije optužila odbor. Lord Mersi, pravim imenom Džon Čarls Bigam, bio je, kako se sad saznaje, mason koji je pristupio londonskoj loži 1881. godine. Njima je pripadao i predsednik odbora, Sidni Bakston, koji je postao član iste godine u istočnom Londonu.
Imena još najmanje dvojice od pet članova komisije koji su učestvovali u istrazi, takođe se nalaze u masonskoj arhivi. To su profesor Džon Harvard Bils, specijalista za mornaričku arhitekturu i Edvard Časton, viši inženjer.
U međuvremenu se saznalo i da su Lord Pirie, koji je bio direktor brodogradilišta Harland and Volf u Belfastu, u kojem je izgrađen Titanik, i jedan od direktora kompanije koja je bila na čelu Vajt stara (kompanije u čijem vlasništvu je bio Titanik), takođe bili masoni.
Stručnjak za Titanik, Nik Kompton, autor knjige 'Titanic on Trial', izjavio je da je "istraga o Titaniku u Velikoj Britaniji označena je kao "korigovana" jer je iz nje izbačena većina uključenih stručnjaka. Ispitano je samo troje putnika, i sva tri su putovala prvom klasom.
Isključili su i kapetana Smita samo zato što bi većina brodova u ono vreme obično projurila kroz led bez većih posledica. Jedina osoba na koju su obe istrage navalile bio je kapetan broda Kalifornija koji je bio udaljen 13 km i čija je posada videla kad su s Titanika ispalili signalne rakete, a nisi učinili ništa dok nije bilo prekasno."
Kompton tvrdi da su se Britanci više fokusirali na populističke probleme, kao na primer jesu li na spasilačke brodove ukrcavali samo bogate putnike koji su im nudili mito i zašto se nisu vraćali po ljude koji su plivali oko broda. Inače, putnički brod koji je potonuo na dno Atlantika u rano jutro 15. aprila 1912. godine, jedna je od najvećih pomorskih katastrofa u kojoj je poginulo više od 1.500, a preživjelo 700 ljudi.
Britanskom istragom je rukovodio trgovački odbor koji je dao odobrenje brodu za plovidbu, a za kojeg su mnogi verovali da nije ni želeo da se pronađe krivac, jer je među odgovornima bio on sam kao i Vajt star. Istraga je zaključila da je kapetan Smit uradio ono što bi i bilo koji drugi sposoban čovek uradio da je bio na njegovom mestu. Međutim povezanost sa masonima baca novo svetlo na čitavu istragu, ali i ukazuje u kolikoj meri su masoni bili uključeni u britansko visoko društvo, kao i to u kolikoj su meri možda čak i upravljali njim.