NOĆNA MORA ZA AMERIČKE GENERALE: Novi ruski tenk po svim karakteristikama NAJBOLJI NA SVETU!
Sve se više u Pentagonu govori o neophodnosti osavremenjivanja kopnenog vida vojske SAD, koji nije više tako dominantan u svetu, posebno kada se govori o poslednjoj deceniji 20. veka. To se pre svega odnosi na oklopnu komponentu, tj. konkretno na osnovni borbeni tenk Abrams.
Ozbiljne rezultate u razvoju i proizvodnji savremenih tenkova napravile su vojne industrije Izraela, Južne Koreje, Nemačke i posebno Rusije. U poslednje vreme NR Kina, ali i Iran sve više "grabe“ ka svetskom vrhu, kada je u pitanju proizvodnja savremenih tenkova.
Nedavno je Zamenik načelnika kopnene vojske SAD, general-major Džon Marej, priznao pred komisijom senatorskog komiteta da je odavno prošlo vreme kada je Abrams bio najbolji tenk na svetu.
Međutim, uprkos značajnim finansijskim ulaganjima, uočljiv je trend zabrinjavajućeg pada inovativnosti u američkoj vojnoj industriji, posebno kada se govori o razvoju naredne generacije oklopnih borbenih sredstava. To očigledno boli američke generale, koji dolaze iz oklopno-mehanizovanih jedinica vojske SAD. Posebno kada se vidi šta na tom planu radi Rusija i njena tenkovska industrija koja je prva izbacila tenk nove generacije T-14 Armata.
Ukratko, dalja modernizacija tenka Abrams je iscrpljena. On ne samo da nema nikakve šanse u direktnom sukobu sa ruskom koncepcijom Armata, nego bi zasigurno loše prošao i u sudaru sa T-90A i njegovim derivatima (posebno je interesantna najnovija modernizacija na standard T-90AM). Uostalom, pored boljih teh-takt. karakteristika, to su pokazala i realna borbena iskustva iz poslednjih ratova. Slavni američki tenk je sa svojom poslednjom modifikacijom dostigao svoj maksimum, i definitivno je zreo za penziju.
Osnovni problem kod Abramsa predstavlja loše izbalansirana oklopna zaštita. I pored dodavanja dodatnih slojeva oklopa, ona i dalje ostaje njegova najslabija karika. Ovo je u bezbroj slučajeva dokazano, prilikom sukoba sa lako naoružanim gerilskim grupama i terorističkim organizacijama na severu Iraka, gde se malo, malo, pa pojavi neki video-klip na kojem se vidi njegov kraj tj. uništenje. Dalje dodavanje oklopa, srazmerno povećava masu tenka ali i njegove dimenzije.
Abrams se pretvara u tešku, presporu, nefunkcionalnu grdosiju, koja je savršena meta na savremenom bojištu.
Samo u periodu 2003-2005. u Iraku je usled različitih okolnosti izgubljeno 80 tenkova tipa Abrams. Međutim, slika postaje još depresivnija ako se uzme u obzir njihova borbena i tehnička operativnost. Naime, u borbama sa lako naoružanom gerilom, kao i usled brojnih tehničkih kvarova glavnih komponenti elektronskog i mehaničkog sistema tenka, krajem 2004. godine je iz Iraka u SAD prebačeno čak 530 tenkova, radi njihove popravke/remonta i vraćanja u borbenu funkciju. To je skoro polovina od ukupnog broja tenkova Abrams koji su u okviru američkog kontigenta bili prisutni u ovoj državi (1135 jedinica).
Uzimajući u obzir ovako negativne rezultate koji su pretili da se pretvore u jednu sveopštu blamažu, američki inženjeri su rešili da pod hitno započnu sa njegovom modernizacijom. Osnovna komponenta ove modernizacije je ojačavanje oklopne zaštite, ugrađivanjem dodatnog oklopa i elemenata dinamičke zaštite pozadi tenka i na njegove bokove. Međutim, ni ovakva tehnička intervencija nije dala skoro nikakve rezultate.
Prema različitim podacima, na severu Iraka je od septembra 2016. godine do danas uništeno 47 tenkova tipa Abrams. Pored Iraka, američki tenkovi gore i u kamenitim brdima Jemena. Huti su samo do kraja 2015. godine uništili 14 tenkova M1A2S.
U sirijskoj armiji se nalazi određena količina ruskih tenkova T-90A. Treba napomenuti da se radi uglavnom o osnovnoj verziji ovog tenka (iz 1992. god), koja je kasnije unapređena na daleko viši standard zahvaljujući brojnim paketima modernizacije. Od njegove pojave na sirijskom ratištu uprkos ogromnoj koncentraciji oružja u rukama terorista, izgubljena su svega 2 tenka T-90A.
Prvi je pogođen raketom koja je lansirana iz američkog protiv-tenkovskog kompleksa "TOW-2A“. Važno je napomenuti da ta raketa nije probila oklop tenka, već da je njegov gubitak nastao usled nedovoljno iskusne posade koju su činili Sirijci.
Dalje, prilikom ovog događaja na tenku je bio isključen kompleks aktivne elektrooptičke zaštite "Štora-1“. Pošto je raketa udarila u tenk, posadu je zahvatila panika i oni su bez većih fizičkih posledica napustili oklopno sredstvo (nišandžija tenka je lakše kontuzovan). Zahvaljujući ovome, militanti su zaplenili tenk praktično u ispravnom-operativnom stanju.
Drugi tenk je uništen u borbama oko grada Hanaser, kada je pogođen za sada neutvrđenim sredstvom usled čega je ranjen vozač tenka. Uprkos pogotku, sva trojica članova posade su uspela da se iz tenka bezbedno izvuku. Usled detonacije ploča dinamičke zaštite došlo je do požara na spoljnom delu tenka. Plamen je potom kroz otvorene otvore na kupoli prodro u njegovu unutrašnjost, posle čega je tenk izgoreo.
Poslednja njegova modifikacija je tenk oznake T-90AM. Za razliku od američkog konkurenta, ovaj tenk ima značajno veću prohodnost i brzinu manevra. Od svog zapadnog kolege je lakši za gotovo 20 tona. Zahvaljujući integraciji novog sistema DZ "Relikt“, pored povećanja oklopne zaštite, dodatno je smanjena njegova silueta.
Posebno kada se ima u vidu površina njegove frontalne projekcije, što sada predstavlja daleko težu metu za protivnika naoružanog protiv-tenkovskim oružjem. Međutim, ono što je najvažnije po pitanju njegove oklopne zaštite je dodavanje sistema aktivne zaštite tenka. Po svemu sudeći to će da bude "Arena“ tj. njena najnovija modifikacija "Arena-M“ (na eksportne verzije oznake SM će najverovatnije da se ugrađuje verzija "Arena-E“).
Sam sistem automatizacije je daleko bolji na tenku T-90AM. Uprkos prodoru nove tehnologije koja je bazirana na kompjuterima, broj članova posade na tenku Abrams i dalje čine 4 čoveka. Kod Rusa je taj broj ostao na 3 ljudi. Ovde glavni faktor predstavlja automatski punjač topa, koji se jednostavno ne može uporediti sa manuelnim načinom punjenja kakav je i dalje aktuelan kod Abramsa. Zahvaljujući automatizaciji procesa punjenja tenkovskog topa, značajno je veća njegova borbena kadenca u odnosu na Amerikanca.
Što se tiče poređenja tenkovskih topova, oni su približnih karakteristika - 120/125mm. Ipak treba naglasiti da je ruski top u kalibru 125mm značajno moderniji ugradnjom verzije 2A46M-5, i da se ova verzija topa može više porediti sa poslednjom modifikacijom ugrađenom na nemačkom tenku Leopard-2 – mod. L/55.
Oba tenka koriste potkalibarne kinetičke projektile čije jezgro je ojačano primenom radioaktivnog Urana. Trenutno, ovakva municija nema premca u svetu kada je u pitanju borba protiv oklopnih borbenih sredstava. Zahvaljujući svojoj velikoj brzini i izuzetno zgusnutom sastavu, ovakvi projektili imaju veliku probojnu moć (3BM-48 "Svinec“ probija oko 600mm oklopa na daljinama 2km, dok je američki analog M829A3 nešto probojniji-700mm).
Međutim, kako daljina raste, tako se gubi i probojna moć ovih projektila. Na primer, na daljini od 3km američki potkalibarni projektil probija oko 500mm oklopa što je već nedovoljno za savremene tenkove. Pored ove municije, tenkovi u svom arsenalu imaju široku paletu kumulativnih, visoko-ekspolozivnih parčadnih granata.
Značajna ruska prednost se oslikava u tome što T-90AM može da iz cevi topa ispali navođenu protiv-tenkovsku raketu, dok kod Abramsa ovako nešto ne postoji.
Radi se o raketi sa tandem bojevom glavom Refleks-M čiji domet iznosi čitavih 5km, dok je probojnost procenjena na 850-900mm oklopa zaštićenog dinamičkim pločama.
Ovakva probojnost je sasvim dovoljna da se probije tenk sa ekvivalentom oklopne zaštite koju poseduje Abrams. Efektivni domet topova sa potkalibarnim granatama iznosi najviše 3,500m, tako da ruski tenk za celih 1,500m ima prednost u odnosu na svog zapadnog takmaca.
Ruski tenk je u odnosu na Abramsa bolji gotovo u svim parametrima koji su vezani za:
1. Efikasnost oklopne zaštite (aktivna zaštita "Afganit“ + dinamička zaštita "Relikt“)
2. Stepen pokretljivosti i žilavosti u borbi
3. Manja silueta na bojištu što ga čini težim za uočavanje
4. Veća borbena kadenca osnovog topa
5. Bolja automatizacija sistema integrisanih u tenk, manja posada
6. Sposobnost lansiranja protiv-oklopnih raketa iz cevi topa
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: