Vojna intervenicija Sovjetskog Saveza u Avganistanu koja je trajala od kraja decembra 1979, - februara 1989 je ostala dobro pokrevina, ali i dalje neki detalji ove intervencije su nedorečeni. Svakako u to spadaju vazdušni okršaji na nebu Avganistana i Pakistana gde su se suočili sovjetski migovi 21, 23 i 29, suhoj 17 protiv pakistanskih F-6, miraža III i savremenih lovaca F-16.
Prve godine intervencije Sovjeti su ojačavali i dograđivali postojeće baze u Avganistanu. Prvi lovci koji su stigli u tu centralno azijsku državu bili su MiG-21. Ovi lovci su obično dejstvovali u paru. Dok bi jedan pružao zaštitu izbacujući IC mamace u slučaju napada PVO sistemima SA-7, dotle je drugi napadao ciljeve na zemlji, obično naoružan sa 4 lansera NRZ UB-32 kalibra 57 mm, dve bombe od 500 kg ili češće češće četiri bombe od 250 kg, odnosno 4 rakete kalibra 240 mm za gađanje ciljeva na zemlji.
Kako su se borbe protiv «mudžahedinskih» jedinica rasplamsavale tako se povećavao i broj letelica koje su angažovane u vatrenoj podršci trupama na terenu, samim tim uvećao se broj i avio poletanja za ove zadatke.
Sovjeti, već naredne 1980., uvode i jurišnike Su-25. Inače migovi su otvarali vatru sa visine od 2.000 metara.
Borbe sovjetskih jedinica protiv mudžahedina zahvatile su čitavu teritoriju zemlje, a veliki broj ustanika svoje baze formirao je u Pakistanu, uz samo granicu sa Avganistanom. Formiranje baza ustanika u susednom Pakistanu postalo je veoma osetljivo vojno-politčko pitanje. U početku je bilo naređeno sovjetskim i avganistanskim pilotima da lete do same pakistanske granice. Pakistan je u početku izražavao zabrinutost i izbegavao je direktni konflikt sa sovjetskim lovcima i bombarderima zbog loše opremljenosti. Bilo je vanrednih poletanja u presretanu „nepoznatih“ letelica već 1979., kada su uzletali F-6 i miraži III. Ovo su bili letovi samo u cilju presretanja, ali lovci se ne upuštajući u vazdušne duele. Međutim, zbog bliskog sovjetskog pristustva, SAD je odlučio da Pakistanicma proda najsavremenije letilice F-16A. Baš ovi avioni su kasnije odigrali značajnu ulogu u okršajima sa sovjetskim lovcima MiG-23.
Potraga za odbeglim mudžahedinskim jedinicama inteziviralo je prvo upade avganistanskih, a kasnije i sovjetskih letelica i napade na kampove baziranja i obuke u susednom Pakistanu. Godina kada je kap prelila čašu bila je 1986. Tada su, 12. aprila poleteli Pakistanski lovci F 16A prema grupi sovjetskih Su-25. Rakete V-V su lansirane, ali nijedan suhoj nije bio oštećen, a kamoli i oboren. Ova akcija nije umanjila želju u pronalaženju i dejstvu po mudžehedinima, pa se stvorila nova prilika za akciju koja je usledila već 16. aprila iste godine. Sada su u presretanje poleteli miraži IIIE koji su se susreli sa avganistanskim MiG-21. U kratkotrajnom ali žestokom okršaju nekoliko avganistanskih migova je oboreno i oni su pali na avganistansku teritoriju.
Novi pakistanski lovci F-16A priliku za prvu akciju dobili su već 17.maja 1986 kada su presreli avganistanski Su-22 koji je bombardovao mudžahedinske kampove na pakistanskoj strani granice. Sovjeti su priznali gubitak letelice i u bazu Bagram, nedaleko od Kabula prebazirali 120.lovački puk naoružan sa 29 lovaca MiG-23 MLD i pet dvoseda MiG-23 UB naoružanih raketama vazduh-vazduh R-24R i R60M. Oznaka „MLD“ ukazivala je na najnoviju verziju ovoga lovca koja se je odlikovala aerodinamičkim izmenama i boljim manevarskim mogućnostima, posebno u oblasti leta na velikim napadnim uglovima.
Pojava lovaca MiG-23 verovatno je uticala na zatišje u duelima, iako je sovjetskim pilotima bilo strogo zabranjeno da napadaju Pakistance osim u slučaju samodbrane. Zatišije u vazdušnim okršajima trajalo je do početka 1987., kada je u Avganistanu sovjetska armija pokrenula niz ofanziva u cilju razbijanja mudžahedinskih jedinica. U tim operacijama angažovan je bio veliki broj bombardera koji su napadali pobunjeničke rute snabdevanja. Kao posledica svega toga, Pakistanci su počeli sve češće da dižu svoje lovce u vazduh.
Njihovo patroliranje je intezivirano uz samu granicu sa Avganistanom, u čijoj provinciji Kost je izvođen najveći broj dejstava sovjetskiih i avganistanskih aviona. Usledio je jedan incident, kada je oboren sovjetski An-26 koji je 30. marta dostavljao opkoljenim jedinicama ljudstvo i materijal. E ovo je prelio čašu ali sada na „savezničkoj“ strani. Inače u tom napadu poginulo je 39 ljudi.
Kako su Pakistanci nastavili nesmanjeno da operišu u graničnom pojasu, već 29. aprila došlo je do vazdušne borbe. Par pakistanskih F-16A (No. 9 Squadron, „Griffins“) pokušao je da presretne 4 sovjetska MiG-23 (iz sastava 120. lovačkog puka) koji su dejstvovali po snagama mudžahedina. Prilikom vađenja iz zone napada na sovjetski MiG-23 dejstvovao je jedan F-16A i lansirao je raketu je AIM-9 sajdvinder. Njegova raketa je promašila cilj, ali istovremeno je pogodak dobio pakistanski F 16A, koji je pao, u planinskom području duboko unutar teritorije Avganistana.
Ovaj događaj ima i priču, koja je vezana za, navodni slučaj kako je jedna mudžahedinska jedinica, pronašla čitavo krilo sa neoštećenim saidvinderom i vratila ga u Pakistan. Ono što je ostalo u celom slučaju interesantno, bilo je zapravo nejasno čija raketa je pogodila pakistanski F 16.
Ruski i ukrajinski izvori tvrde da je to bio Mig-23, dok Pakistanci pak tvrde da je oboreni avion u nezgodnom momentu izleteo ispred svog vođe pa je lansirani saindvinder sa MiG-23 izvršio prezahvat i zakucao se u F 16. Svakako da bi smo mogli da polemišemo o ovome. Ali, ostaje pitanje, šta je manje opasno za ugled PAF? Priznati protivniku obaranje ili priznati sopstvenu tragičnu grešku u vazdušnom boju.
Posle ovog okršaja situacija se u nekoliko primirila, jer su sovjeti imali preče brige kako da suzbiju pretnje odmetnutih pilota, koji su svojim lovcima pokušali da ubiju tadašnjeg lidera Avganistana Muhameda Nadžibulaha.
Povod je bio incident iz oktobra 1987 kada je pilot Su-22, Avganistanskog RV pokušao da bombarduje predsedničku palatu. Zbog toga u susedni Turmekistan prebačeni su lovci MiG-29, koji su imali samo jedan zadatak, da čuvaju nebo nad Kabulom i svakog uljeza momentalno obore. Lovci MiG-29 za samo nedelju dana delovanja oborili su čak 4 Su-22.
Situacija se ponovo komplikuje 4. avgusta 1988 godine kada su Pakistanci iznenadili jedno odeljenje Su-25. Tom prilikom oboren je vođa grupe pukovnik Aleksandar Ruckoj. Njemu je to bilo treće obaranje, ali ovoga puta je zarobljen. Ruckoj je kasnije razmenjen, a inače je dobio i čin generala i proglašen herojem Sovjetskog saveza, pa je ušao u i politiku u kojoj je bio do oktobarskih previranja 1993. godine. E, sada su ga uhapsile ruske vlasti, a zbog sve zbog otpora „samovolji“ Borisa Jeljcina.
Kao poslednji datum okršaja pakistanskih i sovjetskih lovaca zabeležen je 12.septembar 1988. godine, kada su koplja ponovo ukrstili sovjetski MiG-23MLD i pakistanski F-16A. Ovom prilikom lovci F-16 leteći na maloj visini, približili su se formaciji od 12 MiG-23 MLD i na njih ispalili nekoliko AIM-9L. Ipak, niti jedna raketa nije oborila neku od letelica, mada se u literaturi i ne navodi, koliko je pogodaka ostvareno. Četiri sovjetska lovca su pokušali su da uzvrate vatru, ali smanjene mogućnosti radara safir, usled zemaljske konfiguracije, nisu mogli da efikasno prate ciljeve koji su leteli na manjoj visini. Kao uteha dve nedelje kasnije lovci MiG-23, oborili su par iranskih helikoptera AH-1 Cobra, uhvativši ih unutar teritorije Avganistana.
Datum, 12. septembar 1989. se uzima kao poslednji dan okršaja sovjetskih i pakistanskih lovaca na nebu Avganistana, ali bez gubitaka na obe strane. Sa druge strane, nastavljena su dejstva po avganistanskim Su-22 do kraja 1989., kada je zabeleženo obaranje nekoliko letelica.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SILA 7.epizoda Merkava : Ovaj tenk je borbena "kočija" Izraelske armije!
(A.M.)