Jana Todorović, osim po hitovima, koje niže već godinama, i kafanama, koje puni do poslednjeg mesta, poznata je i po najvećim prirodnim grudima na estradi.
Zavide li ti koleginice na tolikim grudima?
- Ne znam, možda su zavidele dok sam bila mlađa. Tada su mi grudi bile malo manje i čvršće. Sada, kada sam se ugojila, i one su porasle. Kad sam bila klinka, imala sam prirodno velike grudi. Jednom sam prokomentarisala koleginičine silikone da su baš veliki, a ona mi je rekla: „Šta ti mene komentarišeš, lako je tebi kad imaš prirodno velike.“
Da li si nekada primetila da ti kolege gledaju u dekolte?
- Više puta! Kada snimamo neku emisiju ili novogodišnji program, ako neko od kolega popije, malo se zanese. Posle se na snimku vidi kako mi gleda u grudi. Šta ćeš kad je na izvol‘te, zašto da ne gledaju.
- Boli me. Prošle godine sam krenula da treniram, ali sam, nažalost, morala da prestanem zbog nedavne povrede. Nalazila sam spas u masaži, mislila sam da će mi pomoći, ali nije uspevalo. Bez treninga ništa.
Jesi li razmišljala da ih smanjiš?
- Jesam, ali moj muž to ne dozvoljava! Moli me: „Ljubavi, budi takva kakva jesi.“ Narod voli kad je neko prirodan. Svaka čast svima, ali u poslednje vreme ne samo pevačice nego sve devojke izgledaju isto. Nema više prirodnih. Muž me samo malo kritikuje zbog kilaže. Rekao mi je više puta: „Šteta, prelepa si žena bez botoksa i operacija, smršaj“.
Bila si na slavlju u Danskoj na kom je nastupila i Ceca.
- Mnogo izvođača je pevalo, bilo je prelepo. To je veselje za pamćenje. Ceca je odradila posao, pojavila se kao prava dama, kako ona to ume. Domaćin je izdvojio veliku svotu novca da to sve plati.
Ceca je dobila zlatnu ružu, Šaban krunu, šta su tebi poklonili?
- Nisu ništa, ali dešava se da dobijem dosta nakita. To baš i nije po mom ukusu, nisam ljubitelj primanja poklona na nastupima. Sad ćeš da kažeš: „A novac možeš?“ (smeh). Lakše mi je nekako kada dobijam novac, a onda sama izaberem šta mi se sviđa.
Ti često nastupaš na romskim veseljima.
- Oni su strašni kavaljeri, žive za muziku. Veselja organizuju u prelepim hotelima, dočekaju nas, baš bude gospodski.
Ima te na svadbama, po kafanama, ali malo po medijima. Zašto?
- Mislim da nikada nemam šta da kažem. Ne pravim skandale, pojavim se kada imam neku novu pesmu da otpevam. Evo, sad sam izdala tri nove pesme, pa me ima u emisijama.
Na tvojim nastupima je uvek gužva. Kako ti to uspeva?
- Bude nekada i promašenih nastupa.
Smanjiš li honorar kada ne napuniš klub?
- Naravno, lepo sarađujem s tim ljudima. Postoje gazde koje drže lokale i po 15-20 godina. Nekada nije do pevača, nije ni do kluba, može da bude do datuma i konkurencije.
Živiš u Nemačkoj, da li se prijatnije osećaš tamo ili u Srbiji?
- Podjednako. Na neki način mi je lepo ovde, na neki tamo.
Da li ti je bilo teško kad si se preselila?
- Kad sam se odselila sa Kosova u Nemačku, bilo mi je teško jer sam se odvojila od roditelja, od kuće, od svojih ljudi. To nekako vremenom prođe. Kad mi se majka razbolela, onda mi je baš falilo da budem u Srbiji. Nekako sam imala osećaj da sam mnogo daleko. Noći sam proplakala.
Nedavno si, za samo tri meseca, izgubila oba roditelja. Da li si se pokajala što nisi provela više vremena s njima u Srbiji?
- Ne, iskreno da vam kažem, ja sam sa svojim roditeljima bila stalno na vezi i viđali smo se nekoliko puta godišnje. Viđala sam se s njima više nego moj brat, koji živi u Švajcarskoj i dolazi jednom godišnje. Bilo je dana kad sam svakog meseca dolazila da ih obiđem. Presrećna sam i zahvalna bogu što sam mogla da im pružim normalan život. Bila sam uz njih kad im je bila potrebna finansijska pomoć, oko lekova i lekara. Dala sam i nek im je alal i laka zemlja.
Zbog muža sam napustila Srbiju
Šta te je sprečavalo da se vratiš iz Nemačke u Srbiju?
- Život. Ja sam odavde, ali moj muž je godinama u Nemačkoj. On ne može da zamisli da živi u Srbiji. Ja sam dete sa Kosova, sa sela, i brak je za mene svetinja. Morala sam da prihvatim njega takvog kakav jeste, a on je želeo da ostane da živi u Nemačkoj.
Nastassia Janković