Kenan Hasanagić i njegov brat Haris već godinama tragaju za svojim rođacima, Amerom i Alenom Ljušom.
Braća Amer i Alen Ljuša iz Sarajeva bili su u konvoju sa još četrdeset četvero dece koja su u julu 1992. godine iz doma za nezbrinutu decu na Bjelavama evakuisana u Italiju.
Amer je u to vreme imao šest, a njegov brat Alen četiri godine. Plan je bio da se deca izmeste iz opkoljenog Sarajeva i da se nakon završetka rata, kada opasnost prođe, vrate u Bosnu i Hercegovinu. No, nikada se nisu vratili - većinu su usvojile italijanske porodice i danas imaju nova imena, novi identitet, a oni najmlađi se ni ne sećaju svog porekla.
"Amer i Alen su deca mog ujaka sa kojim smo brat i ja bili jako bliski. On se pre rata razveo, a deca su pripala majci. Kada je počeo rat, ona ih je iz nekog razloga ostavila u domu Ljubica Ivezić, a moj ujak je poginuo 1993. godine. U to vreme deca su već bila izmeštena u Italiju. Moja mama je posle završetka rata išla u Dom, raspitivala se za Amera i Alena i rekli su joj samo da su deca u Italiji i da su dobro. To je bilo 1996. godine, a dve-tri godine nakon toga čuli smo da su usvojeni. Moj brat Haris, koji je posle rata otišao da živi u Italiju, kontaktirao je centar Mama Rita u Monci gdje su deca iz BiH bila smeštena, pokušavajući da sazna šta se dogodilo s njima. Ali, oni mu nisu ništa hteli da mu kažu preko telefona", priča Kenan.
Godine su prolazile i do Harisa i Kenana su dolazile razne informacije o sudbini njihovih rođaka, između ostalog i da su usvojeni na nezakonit način, što se govorilo i za mnogu drugu decu.
Nažalost, uprkos svim nastojanjima da pronađu svoje davno izgubljene rođake, Kenanova i Harisova potraga do danas je ostala bezuspešna.
"Oni su verovatno srećni, verovatno imaju i mnogo bolji život nego što bi imali da su ostali ovde. Ali, mislim da svako ima pravo da zna svoje poreklo, odakle potiče, ko su mu roditelji... Ovde je njihova porodična kuća... Bez obzira na to sećaju li se oni uopšte ičega iz tog njihovog ranog detinjstva ili ne, siguran sam da bi to hteli da znaju. Voleo bih da ih jednog dana sretnem i zagrlim, jer ipak smo porodica", kaže Kenan Hasanagić.
(faktor.ba)