Napad u Sankt Peterburgu nije iznenađenje. Predsednik Rusije Vladimir Putin je dobro znao kada se odlučio da podrži svog saveznika, predsednika Sirije Bašara al Asada, da će doći do takvih napada. Ostaje za analizu da li je ovaj napad pod direktnom kontrolom Islamske države, ili ga je pak izvela neka od terorističkih grupa povezanih sa separatističkim pokretima na teritoriji RF, kaže stručnjak za bezbednost Ilija Životić.
Poznato je da je ruska služba bezbednosti od ulaska Rusije u sukob u Siriji sprečila nekoliko desetina sličnih, ali i masovnijih napada.Ovakav napad koji izvodi direktno jedno lice naprosto nije moguće spreciti. Službe bezbednosti se, usled materijalnih ograničenja (a Rusi su pritom deo ljudstva i tehnike zauzeli Sirijom) uglavnom fokusiraju na članove organizovanih grupa, ili pak pojedince blisko povezane sa njima. Pratiti sve potencijalne izvršioce jednostavno nije moguće, što smo na žalost videli na primeru proteklih napada u Evropi.
- Rusi će, naravno, nastaviti rad na slamanju ID u Siriji, jer da je kalifat zaživeo, sukob bi se zasigurno preneo na Rusiju. Otvorili bi se veliki problemi potpomognuti spolja u pojedinim ruskim republikama, gde postoje separatistički pokreti. Ne treba smetnuti sa uma da u Rusij ima 10-15 procenata muslimana, što je milionski broj. U Siriji se pre sukoba svega nekoliko procenata stanovništva izjasnjavalo kao nezadovoljno, pa je buknuo užasni rat - ukazuje Životić.
- Postavlja se pitanje saradnje ruskih sluzbi sa evropskim, odnosno da li su one nešto znale. U Evropi na obaveštajnom planu slabo šta funkcioniše u zajedničkom smislu. Obaveštajne službe zemalja članica nerado dele podatke, zadrzavajući za sebe vecinu informacija, što i dovodi do tragičnih situacija. Pa i sam Brisel, koji je trebao biti najbezbedniji grad u EU je bio u skoro ratnom stanju.
Terorističke ćelije su se nalazile vrlo blizu glavnih centara moći Evropske unije. Ušuškani u luksuznim kancelarijama, sa vozačima u skupim limuzinama, i visokim platama, briselski činovnici nisu videli sta im se dešava, u njihovom gradu - objašnjava naš sagovornik.
Dodaje da su Britanci posebna priča.
- Oni su izuzetno pragmatični, dele informacije samo kada u tome imaju interes, a tehnološki su odmah ispod SAD, koje su lider u satelitskom i tehnološkom nadziranju lica i podataka. Vašington je nakon 11. septembra širenje demokratije kao svoj prioritet zamenio nacionalnom bezbednošču, formirajuci ministarstvo - Homeland security, u kojem su ujedinili, i kome su podredili sve obaveštajne agencije i komitete, a ima ih nekoliko desetina. Rezultat je vidljiv - uverava Životić.
Evropska unija to nije uspela, tako da Rusi neku veliku pomoć nece dobiti. Naravno da kanali komunikacije postoje, oni postoje i među zaraćenim zemljama, ali ponavljam da Rusi od Evrope neku preveliku obaveštajnu informaciju ili pomoć ne treba da očekuju, zaključuje Ilija Životić.