Ne stidim se ničeg što sam radila na televiziji. Priželjkivala sam nacionalni teatar, ali sam držala čak i frizerski salon. Sve to ide u rok službe
- Upisala sam studije u Novom Sadu jer sam želela da budem u klasi Borisa Isakovića. On mi je bio omiljeni glumac. U celoj mojoj klasi nije bilo nikog iz Vojvodine. Mi smo bili kao sekta, non-stop i svuda smo išli zajedno. Od danas poznatih imena sa mnom je studirao Marko Janketić. Nakon završetka studija, želela sam da dođem za Beograd.
Nisu vas u glavnom gradu dočekali raširenih ruku?
- Nerviralo me je tada što svi kukaju da nema posla. Mislila sam sad ću ja brzo sebi da organizujem posao. Napravila sam svoju biografiju i krenula da zakazujem sastanke. Zvala sam redom - Narodno pozorište, Zvezdaru, JDP... Stalno su moje poruke zapisivale neke sekretarice i govorili su mi da će mi se upravnik javiti. Jedino me je primio Kokan Mladenović kad je bio u Narodnom pozorištu i posle u Ateljeu 212. Ne patim danas što nisam u nekom velikom pozorištu.
Prva vaša uloga je bila u seriji „Žene s Dedinja“. Ni tada niste bili prva želja reditelja, a pre vas rola je nuđena Ani Sofrenović, Aleksandri Janković i mnogim drugima.
- Bila je u igri i Gala Videnović. Igrom slučaja, upoznala sam Rašu Andrića preko prijateljice Vladislave. On je tamo bio asistent reditelja i setio se da me pozove na kasting. Zvali su me da igram prodavačicu u butiku donjeg veša u jednoj sceni treće epizode. Od prodavačice stigla sam pravo na Dedinje u Tolstojevu 42a.
Da li je gotovo s avanturama bogatih beogradskih žena?
- Da. Niko više ne pominje nastavak. A mi smo nastavile da se družimo.
Prihvatili ste posle i angažman voditeljke dok se čekali svoji pet minuta.
- Dobila sam ponudu da radim emisiju „48 sati svadba“. Kolege su mi govorile da je to ispod časti za glumca, a meni je taj mentalitet blizak jer sam iz Požarevca. Znam kakve su svadbe od tri dana. Privlačio me je taj svet. Danas se ne stidim toga kad pogledam emisiju. Priželjkivala sam nacionalni teatar, ali je trebalo da otvorim frizerski salon i da ga zatvorim. Sve to ide u rok službe.
Serija „Andrija i Anđelka“ donela vam je fanove i u Hrvatskoj. Da li ste očekivali takve reakcije i popularnost?
- Za mene je to bilo veliko iznenađenje. Nisam imala vremena da mislim o tome. Mi smo se dobro zabavljali na snimanju. Deset meseci sam se hranila dobrom energijom i dalje ne moram ništa da radim, a da šljakam na krilima tog uspeha. Popularnost je lepa i nemam neprijatna iskustva. Živim kako sam i ranije. Volim da prošetam parkom, kupujem na rasprodajama, samo što mi danas više prilaze ljudi, a posebno deca i stariji.
Nastavka hit serije neće biti?
- Neće. Imamo iskustva s nastavcima da nikad nisu opravdala očekivanja. Volela bih da serija ostane upamćena u narodu po lepom.
Izazov U žiriju kviza „Super ljudi“ koji se emituje na prvoj tv
PATIM ŠTO NE UMEM DA PEVAM
Prihvatili ste da budete član žirija u kvizu „Super ljudi“, koji se emituje na Prvoj televiziji.
- Imam jedan nezahvalan zadatak da ocenjujem ljude čiji dar nemam. Sebe sam kao člana žirija doživela kao produženu ruku publike i neki njihov glas. Zadivljena sam koliko su ti inteligentni i daroviti ljudi skromni.
Kako se vašem sinu dopada emisija i da li je poželeo da usvojite nekog takmičara?
- Nismo o tome razgovarali. Njemu se emisija nije dopala jer niko ne leti. On je mislio da će biti program o superherojima i da će takmičari bacati paukove mreže. U najavi za emisiju letim ja, pa sam mu zato super. A kad sam mu rekla da leti i Đura, kazao je da je i ona super (smeh). Objasnila sam mu da je on muško.
Koje supermoći bi volela da imaš?
- Nisam razmišljala o tome. Patim što ne umem dobro da pevam jer uživam u muzici i odlascima u kafanu. U mom zlatnom proseku se osećam idealno. Nemam velika ni očekivanja.
Prijateljstvo do groba
ANJU MANDIĆ ZOVEM KUMO
Podrška ste svojoj kumi Anji Mandić?
- Anju Mandić sam upoznala na snimanju „Andrije i Anđelke“. Igrala mi je kumu u seriji, pa se zovemo kumo, kumo... Gledala sam njene predstave i uživam. Jedva čekam da pogledam i „Carstvo mraka“.
E.K.
Foto: Petar Đorđević