ČETIRI GODINE OD STRAVIČNOG ZLOČINA U IVANČI: Selo duhova kuće prazne, grobovi puni

Marina Lopičić

Od tog 9. aprila 2013, kad je Ljubiša Bogdanović pobio 13 meštana pa sebe, ovde više ništa nije isto, ljudi se masovno sele, a čitava imanja propadaju i zarastaju u korov

VELIKA IVANČA - Pre četiri godine Ljubiša Bogdanović (60) iz sela Velika Ivanča kod Mladenovca izvršio je najveći masovni zločin u Srbiji.

Ljubiša je hicima iz pištolja ubio svog sina, majku i 11 komšija, među kojima i dvogodišnjeg Davida Despotovića, i tako upisao Veliku Ivanču u istoriju kao mesto najvećeg masakra u Srbiji, a sebe kao najmonstruoznijeg ubicu.
Nebojša Mandić 
Monstrum... Ljubiša Bogdanović

Sve podseća na tragediju

Velika Ivanča je od tog dana postala selo tuge - tri kuće su zauvek zatvorene, a pet porodica je zavijeno u crno. Meštani kažu da u selu više nikada ništa neće biti isto, a najteže im pada to što neće saznati zbog čega je Ljubiša pobio pola sela.
- Nikada neću zaboraviti to jutro. Izašla sam u dvorište i videla mrtvog komšiju Miloša Ješića kako leži u travi. Stalno mi se vraća ta slika. Veliko zlo nas je zadesilo i moramo da živimo s tim. Kuće su prazne, a groblje puno - kaže Svetlana Milošević.
Marina Lopičić 
Pustoš u Velikoj Ivanči... Napuštena domaćinstva

Ovde vreme kao da je stalo. Ništa novo i lepo im se nije desilo za ove četiri godine. Retko ko im svraća, kuće koje je Ljubiša zatvorio su opustele, neke su zarasle u krov i počele su već da se ruše. Preostali meštani kažu da im stradale komšije neizmerno nedostaju.
Marina Lopičić 

Milovan Kostadinović ističe da je život u Velikoj Ivanči depresivan i težak.
- Sve i dalje podseća na tragediju. U kuću Bogdanovića od zločina nisam ušao, niti nameravam. Teško mi je i da pogledam u tom pravcu. Najradije bih prodao sve ovde i odselio se, ali kuda ću - kaže Milovan.

Supruga ubice živi sama

Javorka Bogdanović (64), supruga masovnog ubice, koja je preživela njegov metak, suznih očiju kaže za Kurir da svaki dan traži odgovor zašto je Ljubiša pobio pola sela.
- Kunem se Bogom da ne znam zašto ih je Ljubiša pobio. Svi misle da znam razlog i da ga krijem, ali i ja bih najviše volela da znam zašto. Pa ubio je i moje dete. Volela bih da je Ljubiša ostao živ, pa da nam svima kaže šta mu se desilo tog dana - kaže Javorka.
- Sa svim komšijama imam korektan odnos, ali s porodicama Ljubišinih žrtava samo službeno komuniciram. A šta bismo mi i pričali? - kaže nesrećna žena brišući suze.

Nesrećna žena kaže da ne postoje reči kojima bi opisala bol koju oseća.
Marina Lopičić 

Doživotno u crnini

- I dalje nosim crninu i nosiću je dok sam živa, i to ne samo za svog sina i svekrvu, žalim sve Ljubišine žrtve. Svi oni su bili naše komšije, prijatelji. Svakodnevno smo se družili. Najžalije mi je malog Davida. I sada mi je njegova slika pred očima. Sećam se da je svakog dana dolazio kod nas, jeo, trčao, igrao se. Duša me boli, ne daj bože nikome - priča Javorka.

Pomračeni um
KRVAVI POHOD

Ljubiša Bogdanović je tog 9. aprila 2013. u zoru krenuo u krvavi pohod
Najpre je u svojoj kući ubio sina i majku i ranio suprugu, a onda je krenuo po komšiluku redom
Kada je policija došla da ga uhapsi, pred njima je pucao sebi u glavu
Preminuo je dva dana kasnije u Urgentnom centru

Teška odluka žene zločinca
IPAK SAM MORALA DA GA SAHRANIM

Javorka Bogdanović kaže da se dugo dvoumila da li da sahrani Ljubišu ili ne, ali je ipak odlučila da to učini.
- Može neko da me osuđuje ili ne, ali ipak sam ja s njim imala i lepe trenutke. Zajedno smo izrodili i odgajili troje dece.

Svaki dan idem na groblje. Sedim tamo dugo, pa krenem kući, ali mi se na pola puta učini da tamo stoji neko. Pomislim da je to moj sin, pa se vratim. Sve mislim desiće se neko čudo, pojaviće se on. Zato pitam Boga kada će i mene da uzme - kaže Javorka.

MASAKR U VELIKOJ IVANČI: Nama više života nema, rekao ubica i krenuo u krvavi pir!

Marija Ivanov