Loša kaznena politika

BIH MUKU MUČI SA TRAFIKINGOM: Male kazne podstiču trgovinu ljudima

Beta/Uprava Carina/Ilustracija

Dok broj žrtava trgovine ljudima u BiH konstantno raste, sudovi odgovornima za ova krivična dela izriču uslovne ili minimalne zatvorske kazne.

Izveštaj o stanju u oblasti trgovine ljudima u BiH koji je pripremilo Ministarstvo bezbjednosti BiH, odnosno državni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, pokazao je od deset osuđenih sedmoro dobilo kazne od osam meseci od tri godine zatvora, dok su ostali dobili uslovne kazne.

U isto vreme, tužilaštva su primila 27 prijava odnosno izveštaja za krivična dela trgovine ljudima i krivična dela koja se vežu za trgovinu ljudima protiv 48 osoba, a naređeno je sedam istraga protiv 33 osobe. Tužilaštva su donela odluku o obustavljanju istrage u dva predmeta protiv dva lica te podigla pet optužnica protiv 25 lica.

Ništa bolja situacija nije bila ni prethodnih godina, a od 2013. do kraja 2015. godine u BiH je doneseno 65 presuda protiv 142 osobe za trgovinu ljudima. Najveći broj presuda je uslovnih - njih 26, a 24 su zatvorske kazne. Sedam presuda je bilo oslobađajućih, a u šest slučajeva je izrečena novčana kazna.

Lani je, prema podacima iz izveštaja, identifikovano 48 potencijalnih žrtava trgovine ljudima, dok ih je godinu ranije bilo 35, a tri godine ranije svega 16.

Od 48 žrtava 43 su državljanina BiH i pet iz Ukrajine, Gambije, Srbije i Kube. Izvještaj Ministarstva bezbednosti pokazuje da su najčešće žrtve mahom žene i deca. BiH je, kako je navedeno u izveštaju, suočena sa problemom trgovine ljudima kao zemlja porijekla, tranzita kao i odredišta.

Najviše ljudi lani je u BiH iskorišćeno za prosjačenje, potom za seksualnu i radnu zloupotrebu, a zabeležen je slučaj jedne prodaje radi prisilnog sklapanja braka.

Član Zajedničke komisije za ljudska prava u Parlamentu BiH Dragutin Rodić smatra da su poslednji podaci o trgovini ljudima zabrinjavajući što, kako kaže, govori o ozbiljnosti sa kojom BiH treba da se bavi ovim problemom. Naglasio je da je potrebno pooštriti kazne za ta krivična dela.

"Radi se o veoma teškim krivičnim delima i one treba da budu snažnije kako bi se dodatno išlo ka smanjenju broja žrtava u cilju veće bezbjednosti svih građana", kazao je Rodić.

Naglašava da se BiH u vezi sa mnogim stvarima ponaša kao da je usamljeno ostrvo i kao da se stvari dešavaju u Evropi, mimo nas, i da će nas to zaobići. "Treba maksimalno pojačati kontrolu", rekao je Rodić.

Direktorka Međunarodnog foruma solidarnosti (MFS) EMMAUS Amela Efendić nedavno je ocenila da se slučajevi trgovine ljudima u BiH rešavaju presporo.

"Trgovina ljudima kod nas nije shvaćena kao druga krivična dela. Kazne su propisane, ali su daleko od implementacije. Izriču se puno manje kazne od onih propisanih zakonom", istakla je Efendićeva.

U izveštaju je istaknuto da je stav nadležnih da policijske agencije i tužilaštva još ne angažuju sve svoje kapacitete na istraživanju krivičnih dela trgovine decom koja borave i rade na ulici.

"U narednom periodu tom problemu treba posvetiti veliku pažnju", navedeno je u izveštaju.

(Glas Srpske)