Danas se obeležava 18. godišnjica od početka ofanzive na karaulu Košare. Kad se pomene ta bitka, prva slika koja čoveku prođe kroz glavu jesu jugoslovenski vojnici napadnuti deset puta većim brojem pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.
Udružene snage NATO su tada, regularne vojske Albanije i albanskih terorista iz OVK, otpočele ofanzivu na karaulu Košare. Ova krvava bitka, upamćena je po vojnicima graničarima uzrasta od 18 do 22 godine, koji su branili jugoslovensku državnu granicu sa Albanijom.
Penzionisani potpukovnik Dragutin Dimčevski, zamenik komandanta 53. graničnog bataljona jedan je od dvojice ključnih ljudi za bitku na Košarama.
Ko je preživeo Košare te 1999. godine, kaže da su to bila tri meseca pakla, međutim malo ko zna da je pakao počeo šest meseci ranije, tačnije 30. septembra 1998., javnost u to nije upućena. Penzionisani potpukovnik Dragutin Dimčevski otkriva šta se tada konkretno desilo.
"Mogu da kažem da je taj pakao počeo mnogo ranije, negde 16. aprila 1998. godine kada smo prvi napad iz pravca Albanije imali na karauli Morina i kada smo jednu veliku terorističku grupu razbili, zaplenili veliko naoružanje. Od 16. aprila 1998. godine pa sve do negde 16. marta 1999. godine, imali smo između 50 i 60 graničkih incidenata. Ali, za nas najteži je bio 5. avgusta 1998. godine kada Dimov, koji je bio vojnik na ispomoći, gde je on bio od strane terorističke grupe koja je bila ubačena na našoj teritoriji, ranjen i posle toga podlegao ranama, kao i još dvojica. A 30. septembar je u tom periodu bio najkrvaviji dan zato što smo tog dana na dve karaule, na karauli Morina i na karauli Košare, na Morini je negde ujutru oko 9 i 45 časova, bile su na putu postavljene protivtenkovske mine i tu je naišlo motorno vozilo koje je nagazilo na dve mine i tom prilikom
poginuo je zastavnik Bundalo iz Vranja i pet vojnika koji su bili u motornom vozilu takođe iz garnizona Vranje, bili su teško ranjeni, a negde oko 15 do 12 grupa terorista bila je ubačena na teritoriji, do same granice na Košarama i onda je naišlo naše vozilo u momentu kada su se ukrcali vojnici u vozilo, krenulo je, zaseda je sačekala i tu je poginulo pet vojnika, tri vojnika na odsluženju vojnog roka i dva vojnika po ugovoru, kapetan Loznice je bio ranjen kao i jedan vojnik", priseća se Dimčevski.
Pukovnik Duško Šljivančanin, ratni komandant 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa prisetio se događaja iz 1997. godine.
"Da se nadovežemo na 1997. godinu kada je došlo bukvalno do raspada albanske vojske i kada su maltene sve karaule koje su gravitirale prema prostoru Kosova i Metohije, bile su opljačkane, uzeto je naoružanje i te karaule su bukvalno kasnije služile kao baze za prebacivanje naoružanja i opreme na teritoriju Kosova i Metohije. To je ključni momenat, a kulminaciju je doživela 1998. i 1999. godine. To je bilo vreme kada je NATO odlučivao da li će nas tada bombardovati ili ne. I toga dana, 30. septembra, duž cele granice mi smo doživljavali provokacije", priča pukovnik Šljivančanin.
Prema njihovim sećanjima, međunarodni posmatrači su sve vreme gledali da li će naša vojska uzvratiti.
"Verovatno da bi se to, po mom dubokom ubeđenju, pripisalo nama, maltene da smo mi započeli rat", dodao je Šljivančanin.
Kurir TV je u specijalnoj emisiji odao poštu svim stradalim vojnicima u ovoj bici.