SAVET ZLATA VREDAN: Slušajte roditelje, to donosi KORIST i SPASENJE! ČUDO iz Carigrada kao DOKAZ!
Legenda o jednom čudu koje se desilo u davna vremena u Carigradu govori o tome šta poslušanje roditelja treba da znači svakom detetu. Uz poštovanje saveta oca ili majke, svako iskušenje je prepreka koja se uspešno prevazilazi.
Za vreme Teodosija Velikog beše neki čovek u Carigradu dobrodelatan i vrlo bogat, koji imaše sina jedinca Teofila. U starosti, on sasvim osiromaši, te reče sinu svome:
"Vidiš da smo osirotili i ne možemo se hraniti hlebom. Nego da te prodam, pa i ti da živ ostaneš, a i mi tobom da se prihranimo".
Tako on Teofila prodade jednom spahiji i dade mu savet da kad god prođe pored crkve i vidi da se služi božanstvena liturgija, da svrati i da odstoji do kraja čak iako bi žurio na nekakav hitan posao.
Spahija koji je kupio mladića jako ga zavole, zbog dobre naravi i razuma. Svugde ga je vodio sa sobom i pri trpezi su ga služili isto kao i njega.
Jednog dana ode gospodin u carsku palatu, ali zaboravi u drugoj kući protokol (knjigu). On posla Teofila da ide brže kući da ga donese. Mladić otrča brže i uđe u sobu gospodina, uze protokol, no u tome zateče gospođu sa jednim služiteljem u preljubi. Mladić i ne gledaše nanjih, trudeći se da po zapovesti svog gospodara što brže njemu ode. Gospođa se uplaši da mladić ne kaže gospodinu o ovom prestupu, pa smisli na njega hulu.
"Tako tvoj verni, koga si kupio, našao da me siluje na postelji i da nisam povikala da dođe onaj drugi, on bi me silovao. No Bog sačuva mi čast, da se ne obeščasti rod moj. Ali, ako mu sutra ne vidim odsečenu glavu, neću više živeti s tobom no idem od tebe s mojim mirazom koji sam ti donela", reče gospođa gospodinu.
Čuvši to, gospodin se razljuti na Teofila, a supruzi obeća da će joj učiniti po volji. Ujutru se sastade sa gradskim sudijom i reče mu:
"Sutra ću poslati s pismom jednog mog služitelja, kome ćeš odseći glavu, zavićeš je u platno, zapečatićeš i poslati mi".
Sudija mu odgovori:
"Ja to bez svedoka ne mogu učiniti".
Gospodin objasni sudiji da je ovaj hteo obeščastiti njegovu gospođu, pa se sudija predomisli i zapisa da će to učiniti.
Sutradan, gospodin dade Teofilu pismo da nosi sudiji. Idući tako do sudije, Teofil prođe pored jedne crkve i čuvši da se tamo peva Božanstvena liturgija, on posluša svog oca i svrati u nju, odslušavši službu do kraja.
Gospođa ne mogaše da čeka, pa posla svog ljubavnika da ode i što brže donese Teofilovu glavu. I tako, ovaj ode do sudije, koji zapovedi dželatu da mu odseče glavu, zavi u platno i zapečati.
Po završetku liturgije, do sudije stiže i Teofil i njemu sudija dade zavijenu glavu. Teofil, ne znajući šta je uzeo, posluša zapovest da to što mu je sudija predao odnese što pre svom gospodaru. Kad mu Teofil dođe, videvši ga i gospodar i njegova supruga začudiše se, a gospođa obamre od čuda. Pitaše ga šta se desilo, a on im ispriča sve kako je bilo.
Tako oni spoznaše istiniti sud Božji, pa tako i gospodin i gospođa zavoleše Teofila zbog čistote njegove duše i istine. Spahija ga posini, a Teofil posta poznat po svom dobročinstvu u čitavom Carigradu.
(BaštaBalkana)