Iako se avionske nesreće u Srbiji, srećom, ne dešavaju često, u poslednjih deset godina poginulo je više od dvadeset ljudi u padovima raznih tipova letilica.
Statistički gledano, nesreće se u poslednje vreme najviše događaju na sportskim i vojnim letilicama, gde se broji i najviše žrtava. Kao uzroci tragedija najčešće su označeni ljudski faktori, odnosno greške i neiskustvo pilota, ali i česta neispravnost i dotrajalost letilica.
Pad helikoptera
Poginuli instruktor i učenik
Smrt biznismena
Pad "laste" u dvorište
Vojni avion "lasta" srušio se u septembru 2014. u dvorište porodične kuće u Novoj Pazovi. Obojica pilota uspeli su da se katapultiraju iz letilice, ali je jedan od zadobijenih povreda ubrzo preminuo na VMA.
Nesreća u Ratarima
U padu sportskog aviona u ataru sela Ratari kod Obrenovca u avgustu 2012. poginuli su pilot Miroslav Veselinović i njegov saputnik Đorđe Vujić, student bogoslovije. Mediji su tada izveštavali da je nesreću izazvao kvar na letelici, a do rušenja je došlo u trenutku kada je pilot odlučio da napravi još jedan krug pre sletanja.
Smrt na prvom letu
Pilot Davorin Pavlović (66) i njegova saputnica Aleksandra Šišković (22) poginuli su u septembru 2010, kada se sportski avion "zlin" srušio na civilnom aerodromu u Lisičjem jarku kod Beograda.
Pavlović je bio penzionisani vojni pilot sa ogromnim iskustvom, a devojci koja je sa njim nastradala to je bila prva vožnja avionom.
Poginuo uoči aeromitinga
U avionu "supergaleb G4" 2008. godine poginuo je potpukovnik Ištvan Kanas Pišta (43), jedan od najiskusnijih pilota Vojske Srbije i pripadnik aerogrupe „Zvezda". Do nesreće je došlo kada je Kanas u u rejonu Batajničkog aerodroma uvežbavao akrobacije za predstojeći aeromiting na Kalemegdanu.
Pad u Srpsku Kamenicu
Zasigurno najveća avionska nesreća u istoriji srpskog civilnog vazduhoplovstva dogodila se 26. januara 1972. kada se JAT-ov DC 9 na letu iz Kopenhagena za Zagreb srušio u mesto Srpska Kamenica u tadašnjoj Čehoslovačkoj republici.
Poginulo je 23 putnika i 5 članova posade, a preživela je jedino stjuardesa Vesna Vulović, koja je tada imala 22 godine. Prema zvaničnoj verziji, uzrok pada aviona sa 10.500 metara visine bila je paket- bomba u avionu koju su podmetnuli pripadnici ustaške emigracije. Međutim, deceniju kasnije, tačnije nakon smrti predsednika SFRJ Jospia Broza Tita, u domaćim, ali i svetskim medijima pisalo se da je DC 9 oborila raketa protiv-vazdušne odbrane jer je letilica slučajno ili namerno ušla u vojni vazdušni prostor koji je tada kontrolisao SSSR.
Po toj verziji, avion je leteo i na znatno manjoj visini (nešto više od 6 hiljada metara), ali svi ti navodi do danas nisu zvanično potvrđeni. Preživela stjuardesa zadobila je brojne prelome u nesreći, od kojih se kasnije u potpunosti oporavila, da bi početkom osamdesetih ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Vulovićeva je preminula prošle godine u 66. godini u svom stanu u Beogradu.
Nevreme iznad Rijeke
Godinu dana uoči nesreće u Čehoslovačkoj, nevreme iznad Rijeke uticalo je na pad još jedne civilne letilice Avio - Genexa koja se pripremala da sleti na aerodrom nakon poletanja iz Londona. Među 76 putnika koji su stradali kada je avion udario kriliom u pistu, bio je i jugoslovenski književnik Josip Pupačić sa porodicom.
Babin zub
Stariji žitelji crnogorskog planinskog venca Maganik kod Kolašina i danas se živo sećaju katastrofe koja se dogodila 11. septembra 1973, kada se JAT-ova "karavela" zabila u vrh planine Babin zub. Mesto udara i danas je vidljivo, kao i delovi aviona koji su ostali rasuti po planini. Poginulo je svih 35 putnika i šest članova posade koji su leteli iz Skoplja za Beograd. Prema izveštajima istraživačkih timova, nesreću je izazvala loša oprema i neiskustvo kontrolora letenja u Podgorici.
Sudar iznad Zagreba
U sudara aviona "Britiš ervejza" i jugoslovenske "Inex adrie" septembra 1976. iznad Zagreba, poginulo je 176 putnika i članova posade. Ovu nesreću mnogi označavaju kao najveću u istoriji Jugoslavije. Istraga je pokazala da je nesreću direktno skrivio kontrolor leta iz Zagreba, koji je zbog toga i osuđen na 7 godina zatvora. Porodice stradalih putnika su kasnije pokrenule postupak protiv SFRJ za nadoknadu štete, koji je nakon raspada zemlje nasledila i vodila Srbija. Ovaj predmet je u srpskom pravosuđu bio je jedan od najstarijih okončan je tek pre nekoliko godina pred Višim sudom u Beogradu
Sudar s Rumijom
Prva avionska nesreća nakon Drgog svetskog rata dogodila se u septembru 1947, kada je adaptirani vojni avion na letu iz Beograda za Podgoricu, usled nevremena udario u vrh Rumije. Kao uzrok nesreće označen je ljudski faktor, tačnije greška pilota, koji je uprkos teškim vremenskim uslovima odlučio da sleti u Podgoricu bez adekvatne opreme.
Tragedija na Korzici
Na letu iz Slovenije za Korziku 1981. godine avion kompanje Inex-Adria prerano je počeo da se spušta na manju visinu udario je u planinu. Poginulo je svih 173 putnika i sedam članova posade.
POGLEDAJTE: Koliko se letelica srušilo u Srbiji od 2000. godine