Prva Kineskinja u svemiru
PEKING - Kina je danas započela svoj najambiciozniji svemirski program lansiravši tročlanu posadu na brodu Šendžou-9, među njima i jednu ženu kosmonauta, javio je AFP.
Šendžou-9 (Božanski brod) poleteo je u kosmos u 6.37 sati sa kosmodroma Đinćuan u pustinji Gobi. To je četvrto lansiranje brodova sa ljudskom posadom u kome će Liu Jang leteti sa dvojicom svojih kolega, javila je agencija Sinhua. Troje kosmonauta će izvesti prvo kinesko kosmičko spajanje brodova.
Ranije je najavljeno da će Šendžou-9 uz ručno komandovanje kosmonauta pristati uz modul Tijangong 1 koji je trenutno u orbiti oko Zemlje.
Nakon svemirskog randevua, kosmonauti će privremeno preći na Tijangong-1 (Nebesku palatu), gde će obaviti naučne eksperimente. Misija je poslednji korak u programu koji ima za cilj da Kini omogući držanje stalne svemirske stanice u orbiti do 2020. godine.
Misija kosmonautkinje Liu, čije pripreme su kineski mediji pomno pratili, učiniće da Kina postane treća zemlja posle tadašnjeg Sovjetskog Saveza i SAD koja je poslala ženu u kosmos koristeći vlastitu tehnologiju. Liu je major kineske vojske i pilot na borbenim avionima. Udata je, ali nema dece, pisali su kineski mediji.
Prošlog novembra bespilotna letelica Šendžou VIII vratio se na Zemlju pošto je ostvario dva kosmička spajanja sa modulom Tijangong-1, u onom što Kinezi opisuju kao veoma komplikovanom "kosmičkom poljupcu" kada je trebalo spojiti dve letilice u istoj orbiti, a koje lete velikom brzinom.
Ovladavanje tehnologijom pristajanja je delikatan manevar kojim su Rusi i Amerikanci uspešno ovladali tokom 1960-tih. Prvi kineski kosmički modul Tijangong-1, deo buduće svemirske stanice, lansiran je u orbitu prošlog septembra.
Kina svoj kosmički program vidi kao deo prestiža i simbol svog globalnog statusa, sve veće tehničke sposobnosti i uspešnog pretvaranja zaostale siromašne zemlje u drugu privrednu silu na svetu.
Sadašnji kosmički program ima za cilj da obezbedi Kini svemirsku stanicu na kojoj posada može da boravi nezavisno nekoliko meseci, kao na staroj ruskoj stanici Mir ili Međunarodnoj svemirskoj stanici.Kina je poslala prvog kosmonauta u orbitu 2003. i od tada je izvela nekoliko misija sa ljudskim posadama, ali ni u jednoj nije učestvovala žena.