BEOGRAD - Proteklih 10 godina, na srpskim putevima stradalo je čak 25.000 motociklista.
Više od 60 odsto nezgoda desi se između vozača automobila i vozača motocikala, najčešći propusti automobilista su nedavanje pokazivača pravca i ne obraćanje pažnje na motocikliste, dok, pored nedovoljne obučenosti, vrlo čest propust motociklista je neprilagođena brzina, izjavio je predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista Vladimir Jevtić.
Ključni faktori rizika, pre svega, objašnjava, najčešće su konfliktne grupacije - vozači putničkih automobila i vozači motocikala, te kaže da se više od 60 odsto nezgoda desi između te dve grupacije i napominje da najčešći propusti koji se dešavaju kod vozača putničkih vozila su - nedavanje pokazivača pravca, zatim, korišćenje mobilnog telefona, a posebno ističe da vozači ne obraćaju pažnju na retrovizore.
S druge strane, što se samih vozača motocikala tiče, Jevtić, pored nedovoljne obučenosti, kao vrlo čest njihov propust ističe- brzinu, posebno kod vozača sportskih motocikala i smatra da je vrlo teško očekivati da će neko ko ima 24 godine i vozi motocikl od 1.000 kubika- voziti 50 na sat.
Jevtić ističe da sada postoje motocikli koji su veoma brzi u gradskim uslovima vožnje i da je prošle godine postignut rekord od 400 km/h, te smatra da se i zbog performansi modernih motocikala mora raditi na dodatnoj edukaciji u obuci.
U Srbiji je to prva stvar. Ne može se vršiti obuka za motocikle u auto školama. Dakle, moramo imati moto škole i to je ono ka čemu treba težiti. Evo 2017. je, a i dalje pričamo o samoobuci. Skoro 99 odsto naših vozača je samoobučeno i tu leži najveći problem. Ne može posle par nekih jednostavnih elemenata u izvođenju manevara motociklom da se kaže da je neko osposobljen za vožnju motocikla”, napominje Jevtić.
Jevtić je posebno napomenuo veoma učestalo i nebezbedno ponašanje motociklista u gradskim gužvama- provlačenje motociklom između kolona i istakao da je to zabranjeno zakonom.
Kaže da, na primer, u Francuskoj postoje obuke gde se uči na koji način da se "provuče između kolona", da to bude bezbedno i da se to isključivo radi kada kolona stoji, i pri brzinama do 15 km/h.
“Kupi, kupi, vi kupite, pa ne posvetite dovoljnu pažnju odgovarajućoj zaštitnoj opremi, ne uzmete je i ključna stvar, niste dete dovoljno obučili i edukovali za taj vid vožnje. Isto je, kao da ste detetu dali napunjeno oružje i očekujete da će sve biti u redu. Neće sve biti u redu”, napominje Jevtić.
Naveo je i da je rizik da se strada u vožnji sportskog motocikla 10 do 15 puta veći u odnosu na neki komercijalni motocikl ili skuter, a da je najveći rizik da se strada na motociklu u prvih 12 meseci vožnje i da za svaku narednu sezonu, kako kaže statistika, opada za nekih sedam odsto.