Bez nekoliko hiljada evra, ali i obećane neveste iz Albanije, ostalo je nekoliko muškaraca sa severa Crne Gore koji tvrde da su žrtve prevare.
Oni ne žele da im se ime pominje zbog navodne sramote, a isključivi motiv za obraćanje “Vijestima” je, kako tvrde, želja da upozore druge da ne prođu kao oni. Čovek iz rožajskog sela, čiji je identitet poznat redakciji, tvrdi da je dao 2.500 evra kako bi se oženio devojkom iz okoline Skadra, ali da nevestu nikada nije ni video.
"Zato bih upozorio sve koji se odluče na ovaj korak da dobro paze da ne prođu kao ja".
Četiri njegova prijatelja i komšije oženjeni su Albankama.
"Pokazale su se kao dobre žene, majke i domaćice. Naše žene neće na selo, pa sam odlučio da i ja dovedem Albanku. A za to treba "posrednik", neko ko zna njihove prilike i ko će da garantuje za vas i prevodi. Tako sam došao do čoveka iz Andrijevice za kog su mi rekli da se tim poslom uspešno bavi godinama".
Tvrdi da mu je "posrednik" tražio 3.000 evra koje bi navodno dao nevestinoj porodici:
"Dao sam mu 2.500 evra jer sam trenutno imao toliko, a ostatak je trebalo da mu dam po obavljenom poslu. Doneo mi je fotografije potencijalnih nevesti. Odabrao sam jednu i krenuli smo u neko selo pored Skadra. Kada smo stigli tamo pokazali su nam potpuno drugu devojku jer je moja izabranica navodno bila kod rođaka u poseti. Ona je bila mnogo stara i sa hendikepom pa smo se dogovorili da dođemo opet za dve sedmice. U međuvremenu mi je "posrednik" rekao da se porodica predomislila jer sam ih navodno uvredio, te da su pare ostale kod njih. Tražio mi je još para kako bi me upoznao sa drugom devojkom, ali sam izgubio poverenje u njega“.
Čovek iz okolina Andrijevice tvrdi da je dao 10.000 evra, ali da se još nije oženio.
"Izvarali su me ljudi. Najmanje osam puta sam putovao do Albanije. Sada mi se čini da je to uhodani lanac prevare u kom učestvuju i naši ljudi i Albanci. Zarađuju na tuđoj nevolji, bog ih kaznio“.
On je ispričao da je uspeo da kući dovede Albanku za koju je platio 3.000 evra.
“Prvo sam išao da se upoznamo, pa da je zaprosim. Takvi su običaji. Čak je i njena familija dolazila da vidi gde živim. Treći put sam otišao da je dovedem kući. Nakon 17 dana je pobegla, ne znam kako. Verujem da sam i tada bio prevaren jer sam kasnije čuo da postoje agencije u Skadru i da se njima plaća deo novca za devojke koje se navodno udaju, a posle pobegnu“.
Ni narednog puta kaže da nije imao sreće.
"Otišli smo po devojku. Tražili su mi da ostavim dve hiljade evra. Kada smo stigli na albansku granicu rekla je kako mora da se vrati da se pozdravi sa ocem i bratom, a da je mi tu čekamo. Noć se spuštala i plašili smo se da nas neko ne napadne pa smo se vratili u Crnu Goru“.
Nakon svega, on kaže da nikome ne bi preporučio da preko nepoznatih ljudi „traga za nevestom iz Albanije jer je sigurno da će biti prevaren“.
Bjelopoljac, navodna žrtva prevaranata, kaže da je razmišljao da se obrati policiji, nakon što je ostao bez 2.000 evra i neveste, ali da su ga prijatelji nagovorili da to ne čini:
"Rekli su mi da bih u tom slučaju mogao krivično da odgovaram za trgovinu belim robljem. Ko zna kako bi policija protumačila tu priču. Pretpostavljam da ni drugi ne prijavljuju iz istog razloga, ili zato što ih je sramota da se za to čuje".
On tvrdi da je svu ušteđevinu dao sugrađaninu Lj. K.
Priča da su u Skadru uzeli nevestu, ali da je pobegla:
"Na povratku smo svratili u jedan restoran u Podgorici da ručamo. Ona je rekla da ide do toaleta i pobjegla je. Lj. K. je navodno tražio, ali je nije bilo nigdje. Shvatio sam da sam nasamaren. LJ. K. mi se više nije javljao na telefon, niti smo ga mogli naći kući. Čuli smo da je još neke sugrađane na isti način prevario".
(Vijesti.me)