ISPOVEST HRABROG VATROGASCA: Hvala Bogu i kolegama SPASLI SU ME SMRTI
Slobodan Kotur (42) oporavlja se od teških povreda zadobijenih prilikom pada s litice i poručuje da je presrećan što će Uskrs provesti sa suprugom i četvoro dece
BEOGRAD - Kada sam video sliku i mesto gde sam pao, rekao sam sebi „Slava Bogu, preživeh“, ili kako u šali svojim kolegama pričam, prevagnuo sam.
Ovim rečima kroz osmeh vatrogasac Slobodan Kotur (42), koji je teško povređen prilikom gašenja požara u Višnjici, počinje razgovor s našom ekipom, koja ga je posetila u njegovom domu uoči uskršnjih praznika. U braku sa suprugom Natašom Slobodan ima četvoro dece, tri sina i jednu ćerku. Najstariji sin Stefan ima 13 godina, Nikola 11, Dušica 10 i najmlađi Petar četiri.
Kotur je vatrogasac prve čete spasilačkog bataljona Zvezdara i povređen je 23. februara, kada je prilikom intervencije zbog loše vidljivosti pao s litice visoke oko 10 metara. Prilikom pada polomljena su mu sva rebra na levoj strani i dva na desnoj, pored toga, smrskan mu je lakat, u koji su sada ugrađene dve metalne šipke.
- Kolege mi kažu da su me na dnu litice našli na kolenima u svesnom stanju i da sam im rekao: „Nije ništa strašno, biće sve dobro“, ali se toga ne sećam. Zahvaljujući kolegama koji su me na rukama nosili do lekara i Bogu, živ sam i moja deca imaju oca - objašnjava Kotur.
On dodaje da mu je snagu da stane na svoje noge dala porodica, ali i njegovi prijatelji i kolege.
- Kada su kolege saznale da sam van životne opasnosti, odmah smo počeli da zbijamo šale na moj račun. Jedna od njih je da moram da se čuvam groma, jer sad imam šipke u levom laktu, pa onda da su brdo s kojeg sam pao nazvali po meni Popovo brdo, jer mi je nadimak Pop. U šali im kažem: „Da sam pao, pao sam“ - priča sa osmehom naš sagovornik.
Prema rečima bračnog para, Uskrs je najvažniji praznik.
Supruga Nataša
SVIMA SMO ZAHVALNI
Supruga Nataša dodaje, da neko ne bi pogrešno shvatio humor vatrogasaca, da su te iste kolege tri dana nakon nezgode bile van sebe od straha.
- Non- stop su bili u kontaktu sa mnom i nudili su pomoć. Za izlazak su, misleći da će Slobodan biti neko vreme nepokretan, nabavili kolica, hodalicu. Nema reči zahvalnosti koje bih mogla da im uputim - iskrena je Nataša.