PREPOROĐENI ALEKSANDAR MITROVIĆ: Sanjam PUNE TRIBINE protiv Velsa!

Napadač Njukasla otkriva kako mu je u Engleskoj, u kojoj meri prati voljeni Partizan, a s posebnim emocijama priča o nacionalnom timu, koji juriša ka Svetskom prvenstvu.

Četiri gola na toliko mečeva, bilans je Aleksandra Mitrovića u tekućim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, gde reprezentacija Srbije zauzima prvo mesto u grupi i konačno juriša ka jednom velikom takmičenju. A da li uživa u popularnosti u Engleskoj, šta očekuje od narednih utakmica „orlova“, napadač Njukasla otkriva u razgovoru za Kurir.

Imaš poseban odnos s navijačima Njukasla, možeš li da objasniš zašto je to tako?
- Od početka se lepo slažemo. Brzo smo se uklopili. Jednostavno, oni vole da vide kod igrača borbenost, strast, želju za pobedom. Taj sam. Uvek želim pobedu, ime protivnika nije važno. Možeš da ne iskoristiš deset šansi, da te tog dana baš ništa neće, ali ako se boriš za svaku loptu kao da je poslednja, to ne može da promakne navijačima. Uvek ćeš biti nagrađen aplauzom, bez obzira na rezultat.

Pesma „Mitro‘s on fire“ postala je svetski hit, a obrada iste pesme bila je hit i na EP u Francuskoj.
- Ne znam mnogo o tome, čuo sam da je pevaju otkako sam postigao prvi gol ovde i nekako se desilo samo od sebe.

S kim si u Engleskoj najčešće imao duele?
- Uh, teško pitanje... Možda s Kejhilom iz Čelsija, Smolingom iz Mančestera i Kosjelnijem iz Arsenala.

Da li saigračima puštaš srpsku muziku i koju?
- Oni slušaju drugačiju muziku, tako da kad god želim da slušam nešto naše, domaće, stavim slušalice i pevušim (osmeh).

Da li se čuješ ili viđaš sa Slavišom Jokanovićem, koji ima priliku da postane prvi srpski trener u Premijer ligi?
- Iskreno, nisam se čuo ni video s njim. Daleko živimo jedan od drugog. Ni s Lazarom Markovićem, koji je dva sata od mene, ne stižem da se vidim. Nikako da se uklopimo. Ritam je žestok - igraš, treniraš, oporavljaš se i tako ukrug.

Sledeće godine bi mogao ponovo da igraš s Lazarom Markovićem u tandemu, ovoga puta u Vest Hemu, gde vas želi Hrvat Slaven Bilić?
- Posle ove sezone imam još tri godine ugovora s Njukaslom. Ne razmišljam još o tome da li bih mogao da menjam sredinu, samim tim ne razmišljam ni o Vest Hemu. Sigurno da prija kad pročitaš da ima interesovanja velikih klubova, ali ponavljam, fokusiran sam na Njukasl i reprezentaciju.

Reprezentacija je na korak od plasmana na Svetsko prvenstvo, da li je realno da tamo stignete kao pobednici svoje grupe?
- Mislim da je rano za te ocene, ima još mnogo da se igra, ali je isto tako činjenica i da smo sve bliži. Pred nama je utakmica s Velsom, koju igramo pred našim navijačima. Baš se radujem tom meču.

Da li konačno osećaš podršku srpskog naroda, koja je izostajala u minulim ciklusima kvalifikacija?
- Sigurno da se oseća podrška. Kako utakmice prolaze, vraćamo publiku na stadion i veru da ova generacija može da uradi mnogo toga. Bez navijača se ne može. Pun stadion protiv Velsa i vrela atmosfera neophodni su faktori uspeha.

U kojoj meri pratiš srpski klupski fudbal i kako ti se čini današnji Partizan?
- Partizan pratim, naravno, ostale klubove baš slabo. Partizan ima dobru ekipu i dobrog trenera. Rekao bih da im fino ide i da bodovna razlika nije realna. Ali OK, to je fudbal, ima još da se igra i sve je moguće. Verujem da Partizan može do duple krune. Ne potcenjujem ostale timove, ali je moje mišljenje da Partizan ima najkvalitetniji sastav.

Konstantin Radulović