Za Uskrs treba da se ustane rano, a ne bi trebalo da se ode rano na spavanje, tj. pre ponoći. Ako se ode pre ponoći na spavanje, taj će cele sledeće godine do Uskrsa biti pospan i sanjiv.
Kada se ustane treba se umiti vodom u kojoj su stavljeni: dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje. Ako ste postili veliki Vaskršnji post i idete na pričešće, ova molitva je obavezna.
Ukoliko spadate u grupu vernika koji su postili veliki Vaskršnji post ili ste se odrekli mrsne hrane bar protekle sedmice i planirate da se na Vaskrs pričestite, evo molitve koju treba izgovoriti pre ove svete tajne!
Stoga Ti se molim: pomiluj me i oprosti mi sagrešenja moja, učinjena hotimice i nehotice, rečju, delom, svesno i nesvesno i udostoj me da se bez osude pričestim prečistim Tajnama Tvojim za oproštenje grehova i za život večni.
Daj mi pričešće svetim Tvojim tajnama, Gospode, ne bude za sud ili osudu, već za iscelenje duše i tela.
Amin.“
Na drugi dan Vaskrsa-Pobusani ili Vodeni ponedeljak, ide se na groblje i nose se i ostavljaju crvena jaja. Zove se vodeni jer na taj dan momci polivaju devoje vodom. Na ovaj dan treba i u njivi ostaviti razbijeno jaje da bi njiva bila plodna cele godine, a jaje se treba da ti i stoci kako bi cele godine bi zdrava.
Šta uraditi za čuvarkućom
Prvo ofarbano jaje za Vaskrs čuva se tokom cele godine, dok ne ofarbate novo. Prvo obojeno jaje zove se čuvarkuća jer, kako mu ime kaže, čuva kuću i ukućane od bolesti i svakog zla.
Čuvalo je ovo silno jaje naše kuće i naše duše, dok mu na smenu ne dođe novo, vaskrslo... jer su naša vera i običaju, u stvari, čuvari naših ognjišta.
Kada se sledećeg Vaskrsa ofarba novo crveno jaje, stara čuvarkuća se pusti niz reku, da voda odnese zlo, bolesti, svu nesreću koju je prvo crveno jaje godinu dana umesto ukućana prihvatalo. Ako reke nema u mestu gde živite, jaja se baca što dalje od kuće, a u nekim krajevima Srbije se i spali.
Praznik pobede života nad smrću
Hrišćani širom sveta danas proslavljaju praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću, a ove godine taj praznik istog dana obeležavaju i vernici koji se pridržavaju julijanskog i oni koji se pridržavaju gregorijanskog kalendara.
Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i andjeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) VASKRS je najveći hrišćanski praznik, POGLEDAJTE i zašto ?