ATINA - Širom Grčke jutros su otvorena birališta na kojima se ponovo glasa za parlament, a rezultati se zabrinuto iščekuju širom Evrope gde se današnje glasanje tumači kao vrsta referenduma za ili protiv evra. Posledice tih izbora mogu destabilizovati evrozonu što bi bio težak udarac za samit G20 koji će u ponedeljak i utorak u Los Kabosu, u Meksiku, okupiti bogate zemlje i privrede u usponu.
Posle prevremenih izbora 6. maja ni jedna stranka nije dobila dovoljno poslaničkih mesta za samostalnu vlast, formiranje koalicije nije uspelo, i desnica i levica su u tesnoj trci za to ko će preuzeti uzde zemlje usred duboke recesije i socijalne krize, koja postaje "evropski bolesnik".
Ankete daju neznatnu prednost Andonisu Samarasu (61), vođi konzervativne Nove demokratije (ND), pred Aleksisom Ciprasom (37), predsednikom levičarske koalicije Siriza.
Samaras se predstavlja kao garant ostanka Grčke u evrozoni, ali uporedo i kao voljan da ponovo pregovara o "Memorandumu" - planu mera štednje po dogovoru sa međunarodnim kreditorima, u zamenu za njihovu finansijsku pomoć.
Njegov rival sa levice, mnogo harizmatičniji Cipras, koji zastrašuje finansijsko tržište, tvrdi da se mora završiti sa "Memorandumom" koji su potpisale dve tradicionalne partije, podvrgavši Grčku "diktatu poverilaca". On je, ako preuzme vlast, dao deset dana da se sprovedu "pravi i održivi" pregovori sa EU, i završe pre samita EU 28. i 29. juna u Briselu. Te dve godine odlaganja bi značile masivnu posrednu pomoć od 347 milijardi evra, uz 110 do 130 milijardi kredita već odobrenih do 2015. godine, i uz već obavljeno otpisivanje 107 milijardi duga Grčke, što je sve zajedno ravno njenom jednom i po bruto domaćem proizvodu.
Izbori od 6. maja posle kojih nije bilo izrazite većine, niti koalicione vlade, potopili su Grčku u političku maglu, izazivajući frustraciju u Evropi i "privremeno" obustavljanje isplate tranše od 2,6 milijardi evra pomoći.