Radikalizacija "Protesta protiv diktature" sledi od utorka, 18. aprila - saznaje list Danas u razgovoru sa logističarima ovih demonstracija. Kako su nam preneli naši sagovornici, radikalizacija podrazumeva blokadu saobraćajnica, fakulteta, mostova...
Još jedan način radikalizacije demonstracija biće jače povezivanje "Protesta protiv diktature" sa grupama i organizacijama koje imaju slične ciljeve, navode za Danas logističari demonstracija *Odgovor na to što vlast ignoriše proteste, što se pravi da oni ne postoje, biće koraci koji će je naterati da počne da odgovara na naše zahteve, najavljuju sagovornici tog lista.
"Na sastancima na kojima se dogovaraju dalji potezi 'Protesta protiv diktature' razmatraju se različite ideje, ima ih puno, i u toku je odlučivanje o tome šta ćemo preduzeti od utorka. Odlučili smo se da radikalizujemo protest, a mogućnosti koje ispostavljaju u tom smislu su blokade saobraćajnica, fakulteta, mostova, i tome slično", ističu sagovornici.
Kao razlog za radikalizaciju demonstracija oni navode činjenicu da vlast ignoriše zahteve "Protesta protiv diktature".
"Očigledno je da vlast ignoriše zahteve učesnika demonstracija, da je odabrala da se pravi da 'Protest protiv diktature' ne postoji. Odgovor na takve okolnosti će biti takav da će vlast morati da obrati pažnju na to što se dešava. Od 18. aprila, nakon praznika, dakle, počećemo da preduzimamo praktične akcije, odnosno radikalizaciju protesta", napominju logističari "Protesta protiv diktature".
Oni ističu da će se preduzeti sve da vlast počne da odgovara na zahteve učesnika demonstracija. Osim moguće blokade saobraćajnica, fakulteta i mostova, sagovornici našeg lista navode i jače povezivanje sa drugim grupama i organizacijama koji imaju slične ciljeve.
"Protest protiv diktature" održavaće se svakodnevno i tokom praznika, uprkos prvobitnoj odluci da se on odloži do završetka uskršnjih praznika. "Čuvari vatre" okupljaće se i šetati kao i u proteklih 11 dana. Iako je protest u četvrtak uveče bio najmalobrojniji do sada, jer je većina studenata i učesnika otputovala iz Beograda, on je bio neobično bučan i energičan.
O tome da nijedna stranka ili politička grupacija za sada nije uspela da "preuzme" "Protest protiv diktature" svedoči i činjenica da su se logističari pobunili protiv naslovne strane nedeljnika NIN gde su se pojavili studenti i učesnici demonstracija, koji su tokom nedavno okončanih predsedničkih izbora bili politički angažovani u štabovima opozicionih kandidata, a javnosti su pokušali da se predstave kao organizatori demonstracija.
Takođe, logističari "Protesta protiv diktature" odbili su za sada poziv koji su im predstavnici pojedinih opozicionih stranaka u Skupštini Srbije posredno uputili - da se njihovi zahtevi uvedu u parlament i da se o njima u tom telu održi javna rasprava.
Marinika Tepić: Nameravala sam da pozovem studente na sastanak
"Tačno je da sam nameravala da studente u svojstvu predsednice skupštinskog Odbora za evropske integracije pozovem na sastanak i da, u našem najvišem predstavničkom domu građana, i ovi građani iznesu svoje stavove i zahteve", kaže Marinika Tepić, samostalna poslanica i članica Političkog saveta Saše Jankovića.
Za mene je to naročito značajno imajući u vidu da upravo jedno od ključnih poglavlja - 23 (vladavina prava, sloboda medija, ljudska prava) tretira ono sto je suština zahteva demonstranata, koliko sam mogla čuti u njihovim objavama i pročitati s njihovih parola. Ali u situaciji u kojoj gotovo desetine hiljada ljudi protestuje širom zemlje već više dana, ne želim samo da čitam parole i objave na društvenim mrežama, već da im otvorim vrata Narodne skupštine i kao predsednica resornog odbora čujem njihove zahteve. Informaciju o tom sastanku svakako bih uputila Evropskom parlamentu i svim srodnim odborima parlamenata zemalja Evropske unije, kako bih ih obavestila o ovoj akutnoj situaciji u Srbiji.
(Danas)