Rođeni smo u zemlji u kojoj se stalno talasa. Naučili smo da opstajemo u haosu, a nama su potrebni mir i sistem
Glumac Ateljea 212 Dejan Dedić (27) u petak će zaigrati u novoj predstavi "Ljubav, ljubav, ljubav" rediteljke Alise Stojanović, što mu je nakon "Detroita" druga premijera u sezoni.
Dejan priznaje da još čeka veliku ulogu na filmu ili televiziji.
"Bilo je mnogo kastinga na koje sam dolazio zatvoren i nesiguran. U filmu "Bićemo prvaci sveta" igrao sam Radivoja Koraća. Uloga je bila raspisana za seriju, ali se ceo posao izjalovio. Igrao sam u filmu "Panama" Pavla Vučkovića i radio sam s Miroslavom Lekićem "Jagodiće - oproštajni valcer", gde igram ubicu Anastasa. I u seriji "Ubice mog oca" sam egzekutor, a da li će se moj lik raspisati, videćemo u novoj sezoni. Nekako su me velike stvari i uloge zaobilazile", priznaje Dedić.
Jedva čeka premijeru predstave "Ljubav, ljubav, ljubav".
"To je komedija s engleskim humorom, koja govori o propasti srednjeg sloja društva. U predstavi se vidi kako neoliberalni kapitalizam utiče na jednu porodicu. Udara jako u stomak i ima produženi efekat nakon završetka", kaže glumac.
Dejan i Radmila Tomović tumače decu modernog doba, koji za roditelje imaju Tihomira Stanića i Daru Džokić, zarobljene još u hipi pokretu i odrasle uz pesme Bitlsa.
"Danas su roditelji manje konzervativni od svoje dece. Živimo u doba postmoderne i ne možemo više ništa da ponudimo avangardno. Rođeni smo u zemlji u kojoj se stalno talasa. Naučili smo da opstajemo u haosu, a nama su potrebni mir i sistem. Mir dolazi iz nas samih. U predstavi plešemo po ivici žileta, a da nikad ne padnemo i ne pustimo krv", objašnjava Dedić.
Za pet godina koliko je prisutan na pozorišnoj sceni, Dejan je imao 15 premijera, a posebno je ponosam na komad "Detroit".
"Umetnost ako nije prijemčiva i razumljiva, nije umetnost. Moramo da nađemo tačan ključ ne podilaženja opštem ukusu, a opet da pratimo i trend koje diktira savremeno pozorište. Živimo u svetu otuđenosti. Autorka "Detroita" dobro uviđa da moramo da se okrenemo sebi. Sloboda leži u nama samima, ali je skupa. Ne možemo biti zadovoljeni na svim poljima", zaključuje Dejan Dedić.
Foto: Igor Mandić / Atelje 212
Prvi glumački koraci
Zavoleo sam glumu zbog Radmilovića
Dedić je zavoleo glumu u rodnom Prokuplju:"Sticajem okolnosti zarazio sam se gledajući 250. izvođenje "Radovana Trećeg". Bio sam mali, a moji roditelji i braća su gledajući predstavu umirali od smeha. Zvuči kao neki kliše, ali sam počeo da se bavim glumom zbog Zorana Radmilovića. Od 10 godine sam u pozorištu i dok su drugi dečaci pili pivo ili krišom palili cigaretu, ja sam bežao na daske i tamo nalazio utočište i svoj novi svet. Poziv je izabrao mene, a ne ja njega", smatra glumac.