NEVEROVATNI TAJNI DETALJI: 8 misterija najpoznatijih umetničkih dela za koje NIKO NE ZNA!
Objavljeno
19.04.2017. 18:34h
→ 01.10.2017. 0:00h
Vikipedija
Pojedina "večita" arhitektonska i umetnička dela su toliko duboko ušla u kolektivnu svetsku pop kulturu da ih je nemoguće ne prepoznati, međutim čak i ona najpoznatija kriju po neku tajnu.
Gustav Ajfel je bio francuski arhitekta, a svetu je poznat po konstrukciji Ajfelove kule u Parizu. On je za vreme svog života imao apartaman sa prelepim stilskim nameštajem, koncertnim klavirom, ali ono što je bilo najbolje jeste njegova lokacija.
On se nalazi na trećem nivou Ajfelove kule, koja je specijalno dizajnirana za Svetsku izložbu u Parizu 1889. godine. Ovaj toranj je postao zaštitni znak grada “svetlosti”.
Dugi niz godina, stan na Ajfelovoj kuli je bio nedostupan za javnost i turiste, međutim danas možemo da zavirimo u njegovu unutrašnjost. U njemu su takođe, izložene i replike Gustava Ajfela i njegovih savremenika.
2. Malo ko zna ovo o Kipu slobode Foto: Publicdomainpictures
Kip slobode je poklon koji je SAD primila od Francuske povodom stogodišnjice Američke revolucije. On simbolizuje slobodu, demokratiju i krah robovlasništva. Upravo su zbog toga kraj njenih stopala izloženi i polomljeni lanci - činjenica koju malo ljudi zna.
3. "Kopija" Mona Lize
Opšte je poznato da su mnogi slikari reprodukovali sliku koja je u potonjim generacijama postala najpoznatije umetničko delo svih vremena - Mona Lizu. Međutim, veruje se kako je to još jedan portret firentinske dame koju je naslikao sam Da Vinči.
Wikimedia
Foto: Wikimedia
Ova verzija, naslikana je iz malo drugačije perspektive. Moguće je da ju je naslikao neki drugi slikar Da Vinčijeve škole, ili čak nekoliko njih, ali eksperti veruju kako je ona najverovatnije ipak delo velikog Leonarda i da je prethodnica, prototip one koju svi znamo i koju Luvr tako ljubomorno čuva. Oni navode prevoje na tkanini i karakterističnu "sfumato" tehniku koju je u umetnost uveo upravo Da Vinči.
Vikipedija
Foto: Wikipedia
4. Kako je izgledala Sfinga?
Velika Sfinga u Gizi jedna je od najmonumentalnijih i najstarijih kipova na svetu. Pretpostavlja se kako je originalno bila oslikana jarkim bojama koje se i danas mogu primetiti iza njenih ušiju. Takođe je imala nos i ceremonijalnu faraonsku bradu. Ostaci se i dalje mogu videti u britanskim i egipatskim muzejima.
Wikipedia
Foto: Wikipedia
Pojedini arheolozi veruju da je Sfinga nekada davno imala glavu lava, a da je ljudska glava isklesana od ostataka prethodne. Otud je i glava srazmerno znatno manja od tela.
5. Krivi toranj u PiziFoto: Profimedia
Čuveni toranj krije mnogo tajni. Svi znaju za očiglednu nakrivljenost, ali malo je onih koji znaju kako je napravljen kao zvonik katedrale u Pizi. Jedna od najvećih misterija je činjenica da je građen gotovo dva veka. Istoričari veruju kako je originalni plan gradnje smislio Bonano Pizano, ali je verovatniji kandidat za tu titulu Diotisalvi, koji je isplanirao krstionicu pored tornja i koja je izgrađena u sličnom italijansko-gotičarskom maniru.
6. Lice Rembrantove Danaje
Rembrant je započeo da slika Danaju dve godine nakon braka sa Saskijom van Ujlenburg. Umetnik je lice svoje supruge predstavio na mnogim portretima, ali sličnost sa Saskijom nije bila toliko očigledna na njegovoj Danaji. Njeno lice zapravo više podseća na slikarova kasnija dela.
Wikimedia
Foto: Wikimedia
Tek je nedavno otkrivena tajna ove misterije. Kada su stručnjaci posmatrali sliku pod rendgenom sličnost sa Saskijom je bila očigledna, ali čini se da je slika bila promenjena nakon njene smrti, kada je slikar bio zaljublje u drugu ženu - Girtju Dirk, tako da Danaja svojevrsno nosi crte lica obe žene.
7. Big BenFoto: AP
Kada pomislite na Big Ben, prva asocijacija je svakako veliki toranj sa satom kraj Temze u Londonu, međutim grešite. Big Ben se ne odnosi na zvonik kraj Parlamenta, niti na sat, već na veliko zvono koje se unutra nalazi.
Danas niko ne zna zašto se zvono tako zove. Jedna legenda glasi kako je dobilo ime po čoveku koji ga je iskovao u topionici u blizini Londona, ali nijedan istorijski podatak ne ukazuje na to.
8. Nebo u Munkovom "Vrisku"
Inicijajalno ime slike Edvarda Munka glasilo je "Vrisak prirode" Umetnik je u svom dnevniku napisao:
"...odjednom je nebo postalo krvavo crveno; zaustavio sam se, izmoren, naslonjen na ogradu, videvši krv i plamene jezike preko plavičasto-crnog fjorda i grada..."
Profimedia
Foto: Profimedia
Pre skoro 15 godina, grupa astronoma je otkrila kako je ovako snažne boje na nebu kojem je Munk posvedočio uzrokovala erupcija vulkana Krakatou 1883. godine. Ogromna masa vulkanskog pepela puštena je u atmosferu, te su posledice mogle da se vide na čitavoj planeti.