KURIR TV U RODNOM MESTU POKOJNOG VELIKANA: Kako smo Rašu spasli od Nemaca

Dragana Udovičić

On je tad imao sedam ili osam godina. Na njega su naleteli kolima, a moja baka mu je previla povređenu nogu, priča piščev drug Dragoljub Badrljica

Za čarobnjakom i velikim književnikom Radivojem Rašom Popovim žale i Mokrinčani. Njegov bliski prijatelj Dragoljub Badrljica za Kurir otkriva nepoznate detalje iz života Raše Popova.
Privatna Arhiva 
Na okupu... Raša (u sredini) sa braćom i roditeljima

- Uvek i na svakom mestu Raša je s ponosom govorio da je iz Mokrina, a u rodno selo dolazio je kad god je mogao. Vest o njegovom odlasku jako me je potresla - kaže poznati mokrinski hroničar i penzionisani direktor mokrinske Osnovne škole „Vasa Stajić“ koji je decenijama je drugovao s piscem.
- Verovao sam da će se izvući iz teške životne bitke, ali je bolest, nažalost, bila jača - dodaje.

Badrljica sa setom govori o njihovom detinjstvu i prvim nestašlucima.
- Moja baba Mara je Raši spasila nogu. On je tada bio dečkić od sedam-osam godina. Na njega je zaprežnim kolima naleteo jedan Švaba i ozledio mu nogu. To se zbilo na početku Drugog svetskog rata. Baba mu je izvidala nogu, a Raša ju je kasnije nazvao magom narodne medicine. To je i napisao u jednoj posveti - prisetio se Badrljica.
Saša Urošev 

Raša Popov, priča nam njegov dugogodišnji prijatelj, nikada nije mogao da se pomiri s tim da je srušena njegova rodna kuća.
- Porodica Popov je živela u upravnoj zgradi mlina, preko puta železničke pruge na periferiji sela, prema Rumuniji. Zgrada je pre desetak godina srušena voljom novih vlasnika. Kad je Raša 2010. boravio u Mokrinu, setio se detinjstava merdevinama kada ga je brat spasio- zaključuje Badrljica.

Raša Popov biće sahranjen danas na Novom groblju u Beogradu, a opelo u crkvi počinje u 12 sati.
Dragana Udovičić 

Emotivno književnikova unuka o poslednjem danu svog dede
SAMO JE POGLEDAO SINA I IZDAHNUO

Književniku Radivoju Popovu, voljenom Raši Pronalazaču, juče je održana komemoracija u zgradi Radio-televizije Srbije.

Da oda počast svom dedi došla je, pored sina Dejana, unuka Marija.
- Poslednji put sam deku videla na dan smrti. Znali smo da će umreti i išli smo da se pozdravimo s njim. Bio je na intenzivnoj nezi. Više nije mogao ni da priča. Samo je ćutao, mogao je samo da plače i da se smeje. Poslednjeg dana je prestao da plače i znali smo. Čekao je ujaka Bojana da dođe u utorak i rekao je da ne sme do tada da umre. Kada je ujak došao, nije mogao da mu se javi, ali ga je video i pozdravio pogledom - rekla je unuka i dodala:
- Zahvalna sam što sam unuka Raše Popova. Bio je divan. Dolazio mi je na roditeljske kad sam bila mala. Učio me je da uvek budem ono što jesam. Nije preterivao, bio je ćutljiv, ali je voleo da nam priča zanimljive priče, uz koje smo odrastale. - rekla je unuka koja je srednjoškolka.


M. C.

Dragana Udovičić 




Saša Urošev