Godinu dana nakon ubistva njene bliske prijateljice Jelene Marjanović, Indira Aradinović Indi vraća se na scenu.
Pevačica, koja je drastično smršala da bi opravdala naziv nove pesme „Čka kosmička“, za Kurir Stars ekskluzivno govori o onome o čemu je godinama ćutala - zdravstvenim problemima, tragedijama koje su je pratile kroz život, crnoj magiji, depresiji, ali osvrnula se i na slučaj ubijene pevačice iz Borče.
- Tužno i tragično! Jelena i ja nismo bile jako dobre prijateljice. Bila mi je bliska jer smo se dugo poznavale, jedan veliki period života provela sam u njenom prisustvu, u studiju njenog supruga Zorana. Kroz posao smo se vezale. U meni je prepoznala iskrenu, dobru i poštenu devojčicu koja je rešila da uspe u životu. Bile smo slične, čiste i poštene duše.
Kako doživljavaš njeno ubistvo?
- To je veliki bol i ogroman gubitak. Sedam dana pred njenu smrt skuvala mi je poslednju kafu i dugo sam sedela dok sam je ispijala. Ni dan-danas ne mogu da verujem da je nema.
Plašiš li se da njen ubica ne dođe do tebe?
- Kako da ne! Bilo je raznih komentara, Nada i ja stalno na vezi, govorim mami i tati da se plašim. Prolazila sam kroz pakao. Međutim, kako je vreme odmicalo, shvatila sam da nema razloga za to, da nije u pitanju serijski ubica.
Kako si se osećala kad se sve to izdešavalo?
- Dešavalo mi se da se okrećem kad ulazim u zgradu i izlazim iz kola. Mislila sam da me neko prati. Pila sam tablete za spavanje. U snu sam se trzala ili nisam mogla da spavam, nisam ličila na sebe, ustajala sam umorna. Međutim, brzo je prošlo.
Sumnjaš li na nekog?
- Nemam prava na to. Poznajem Zorana koliko i nju. Nezahvalno je da osuđuješ porodicu, muža. To je velika tragedija.
Konačno se vraćaš na scenu?
- Moja želja je bila da nova pesma izađe 14. aprila, jer je na taj dan rođen moj pokojni brat. Odustala sam jer je bio Veliki petak, nije išlo da na tako veliki praznik objavim pesmu „Čka kosmička“.
Otkud taj provokativni naziv?
- Prepustila sam se i poverovala Marti Savić. Obratila sam joj se da mi treba prava pesma. Rekla mi je da me vidi kao „čku kosmičku.“ Tako je nastala pesma. Shvatila sam da mogu da je iznesem. Pronašla sam se tu i osećam se tako. Zašto si iznenada nestala sa estrade?
- Povukla sam se sa scene pre nego što sam se ugojila. Imala sam problem, upala sam u tešku depresiju. Neuropsihijatri su mi prepisivali tablete. Mislili su da će me lekovi dići. Što sam ih više uzimala, sve više sam se spuštala. Prolazila sam kroz tunel pakla koji je trajao devet godina.
S kakvim problemima si se tada suočavala?
- Pucanje moje emotivne veze koja je trebalo da se kruniše brakom. Padala sam na svim frontovima, gubila prijatelje, s porodicom nikako nisam izlazila na kraj, živela sam kao podstanar, od stana do stana. Tražila sam krivca za probleme. Naravno, prvi i osnovni krivac sam ja, jer sam to dozvolila, ali opet, ne mogu da kažem da se depresija javlja iz dosade. Meni nije bilo dosadno. Imala sam stabilnu karijeru, bila sam jedna od ozbiljnih pevačica. To tek sada vidim, tada nisam mogla. I mladost ima dosta uticaja. Kad si previše mlad, ne možeš da sudiš.
Jesi li pronašla uzrok depresije?
- Išla sam po manastirima, džamijama, posećivala popove i hodže. Tražila sam izlaz u svojoj islamskoj veri. Nikoga nisam ubila, nisam pravila greške da bi mi se to vraćalo. Obišla sam pola sveta tražeći pomoć i jaukala gde god sam se zatekla.
Kakvu si istinu saznala o sebi?
- Istina je kružila oko mene, a ja sam videla samo maglu i loše ljude. Stalno sam ostajala bez dinara. Zaradim mnogo, a novac odjednom nestane. U pitanju su magijski rituali koji su rađeni s mojom kosom, slikom, stvarima, uspehom, zdravljem i karijerom. Ljudi nemaju hrabrosti da pričaju o tome, a 99 odsto estrade se bavi time. Na koga misliš?
- Od toliko njih ne možeš da znaš ko je. Neko je sa estrade, jer mi niko iz normalnog života to ne bi uradio.
Kako si uspela da skineš crnu magiju?
- Našla sam čoveka koji mi je pomogao da izađem na pravi put, da se okrenem veri i dođem sebi. Shvatila sam da postoje zli ljudi, poželela im dobro iz sveg srca i kroz molitve i svoju oazu mira i spokoja se povukla. Izolovala sam se van Srbije i tamo se tražila i lečila. Bila sam na livadama, čitala Kuran. Rođena sam Beograđanka, ali nemam problem da kažem da sam muslimanske vere.
Marija Dejanović
O saradnji s „Grandom“
POPOVIĆ ME NIJE PODRŽAO
Da li ti je pomogao neko od kolega dok si imala probleme?
- Niko me nije pitao kako sam izašla iz pakla niti da li mi treba pomoć. Bila sam blokirana sa svih strana. Izdala sam album 2012. za „Grand“, ali Saša Popović to nije podržao onako kako sam očekivala. Možda nije podržao jer nisam imala lovu, ne znam. Bila sam kod njega na sastanku. Nikad nije rekao: „Ej, poguraćemo“. Oni kad hoće nekog da podignu, oni ga podignu. Kad neće, ispoštuju te. Ne zatvore ti vrata. Kao vlasnicu hita „Bato, bre“, trebalo bi malo više da me podrže.
Nisu u kontaktu
NEMAM SNAGE DA SE VIĐAM SA ZORANOM
Zbog čega nisi više u kontaktu sa Zoranom?
- Nismo prijatelji kao pre. Ja ne mogu, nemam snage da posle svega odlazim tamo. On zna da mu želim sve najbolje, da bude jak, da izdrži, da bude uz svoje dete i da dođu do istine.