Priča o malom heroju Ajdinu Mujkiću i heroju njegovog detinjstva, njegovom dedi Huseinu. potresla je region.
Pošto ga je majka napustila, o malom Ajdinu računa vodi deda, kome je i samom potrebna tuđa nega jer je davno povrdio nogu i kreće se uz pomoć štake.
Njih dvojica zajedno prevazilaze sve nedaće. Žive bez ikakvih primanja u oronuloj kući, u kojoj često nema struje.
Deda je davno povredio nogu, i od tada nije u mogućnosti da radi, a samim tim ni da nešto zaradi.
Majka je kada je odlazila, verovatno u potrazi za boljim životom, sa sobom je povela mlađeg sina, Ajdinovog brata.
Ajdina pozove ponekad, ali jedan poziv s vremena na vreme ne može da nadoknadi prazninu koju osmogodišnji dečak oseća. Otac, pak, radi na terenu, retko dolazi kući i po rečima dede i dečaka ne doprinosi u troškovima odgajanja deteta.
- Nedostaje mi mama, ali brat mi najviše nedostaje. Ali… sve će proći - suzno je pre nekog vremena rekao dečak, a ove reči potresle su region.
Pošto je priču o malom Ajdinu emitovala jedna bosanska televizija, cela zemlja je saznala u kako teškim uslovima živi osmogodišnji dečak, pa su i socijalni radnici zakucali na vrata dede Huseina. Deda je između ostalog rekao da su mu socijalni radnici rekli da umalio nisu bez posla ostali kad je priča objavjena.
- Šta ću vam ja, vi ste znali za malog Ajdina i pre, evo dve godine kako je bez majke, kako je kod mene, i za dve godine niste nikada došli - poručio im je Husein.