O intrigantnom braku sa Silvanom Armenulić, prijateljstvu s Kočom Popovićem, teniskoj partiji s Titom, o Tomi Zdravkoviću i o tome zašto je razljutio Radomana Božovića i naknadno saznao ko je njegov saputnik Miša Banana, prvi put govori teniska legenda
Uvek čekam neki rezultat, da li sportski ili od lekara, ili čekam da vidim kakav će mi sutra biti program, ko će me pozvati, kuda ću morati da idem. Kada malo bolje razmislim, stalno nešto čekam.
S druge strane, ja sam režiser svog života. Kao mlad čovek sam napravio plan, da pokušam da budem uspešan, talenat sam imao, hvala bogu, a onda sam znao da slede rad i disciplina. Nešto sam i zaradio. Nikada nisam mislio da treba da budem previše bogat, tako da sam u tom delu života uspeo. I, hvala bogu, poslužilo me je zdravlje. Imao sam povreda, ali ne toliko. U Nemačkoj sam zaradio trovanje krvi, to je bilo veoma gadno, ujeo me je obad za venu i onda sam morao da ležim u bolnici dve nedelje. Da sam zakasnio dva sata, verovatno bih bio gotov. Ali ni u bolnici nisam razmišljao negativno, samo da ozdravim što pre i da nastavim da radim. Tada sam imao 36 godina.
Kako je došlo do toga da posle rata počnete da igrate tenis?
Posle rata sam počeo da skupljam loptice. Na stadionu Partizana su igrali generali, lekari, dirigenti, šahisti, Svetozar Gligorić, Pera Trifunović. Od političara su igrali Milovan Ðilas, Franjo Tuđman, general Dušan Korać, Koča Popović, koji je bio najinteresantniji lik. Nekako me je prihvatio, od tog skupljača lopti, pa posle i kao igrača. S Kočom sam bio veoma blizak... CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: