Političari se sa setom vraćaju u prošlost kada su u omladinskim brigadama gradili nekadašnju Jugu
Ako ste ikada pomislili da su naši političari lenčuge, grdno se varate, jer se kunu da su kao omladinci naučili kako se udarnički radi.
Iako su neki, poput lidera SRS Vojislava Šešelja, „zaradili“ krvave žuljeve, ponosno ističu da su i bukvalno gradili bivšu Jugu. Prisećaju se u razgovoru za Kurir da su zbog predanosti bili unapređivani u vođe brigada, nagrađivani značkama ili čak počastvovani da, poput potpredsednika PUPS Mome Čolakovića, prisustvuju godišnjem koktelu na Belom dvoru i dodirnu Josipa Broza Tita. Osim fizikalisanja uz pesmu, na akcijama su se i zaljubljivali. Ima, međutim, i „odmetnika“ koji nisu voleli da učestvuju u komunističkim akcijama, ali su, poput ministra prosvete Mladena Šarčevića, prvomajske praznike „slavili“ izlivanjem ploče za kuću.
NASIP ZA BEOGRAĐANE
Imam akcijašku knjižicu. Učestvovao sam u čuvenoj Omladinskoj radnoj akciji Beograd, tamo davnih 80-ih godina i bio sam najmlađi akcijaš. Gradio sam stadion Železnik i nasipe za zaštitu Beograda, da i vi, Beograđani, budete sigurni.
LOPATAO PEVAJUĆI
Tri puta sam kao gimnazijalac učestvovao na radnim akcijama, čak sam bio i komandant brigade. U Banjaluci sam bio 1971, a onda u Velikoj Lomnici kod Kruševca. Na jednoj akciji sam upoznao Milomira Minića, koji je bio komandant valjevske brigade. Lepe su to uspomene, iako smo svi imali krvave žuljeve. I pevalo se dosta. Evo sećam se stihova: „Kad brigada sa Morave krene, širi ruke, eto, majko, mene. Eto tebi sina izdaleka, izgrađena novoga čoveka“. Nisam za vraćanje radnih akcija, jer je to ipak bilo ideološkog karaktera i danas ne bi bilo ekonomski održivo zbog napretka tehnologije i mehanizacije. Pristalica sam akcija za pošumljavanje Srbije, pošto je to jedino što mora ručno da se radi.
MONTER I KONTROLOR
Nisam išao na radne akcije, nisam to voleo. Niti sam za to imao vremena. Sve vreme studiranja sam radio kako bih zaradio novac za farmerke, da izvedem devojku na piće ili za letovanje. Roditelji nisu imali novac da mi to pruže, potičem iz radničke porodice. Radio sam kao monter nameštaja, kontrolor u GSP, razne fizičke poslove i nije mi smetalo da istovremeno budem dobar student. Za prvomajski praznik sam radio, recimo, i kod drugara, kada se izlivala ploča za kuću.
PUT OKO SVETA
Naravno da sam učestvovao u radnim akcijama. Prvo sam bio raspoređen na radovima na auto-putu na Novom Beogradu, a onda sam postao koordinator republičkog štaba studentskih radnih akcija. Imali smo i kancelariju u CK. Išao sam po inostranstvu, uglavnom u socijalističke zemlje, i potpisivao ugovore za razmenu radnih brigada. Tada je bila prava navala na Jugoslaviju, jer su svi želeli da dođu kod nas na radne akcije.
ČETVOROSTRUKI UDARNIK
Vrlo lepe uspomene vežu me za prvomajski praznik. Kao pionir i kasnije akcijaš, bio sam tri puta na koktelu kod Tita na Belom dvoru. Rukovao sam se s njim, on se pozdravljao sa svima, ali nisam s njim razgovarao jer sam bio uplašen, bila je to velika čast. Inače sam četvorostruki udarnik. Bio sam na radnoj akciji prvi put 1958, kada sam imao 18 godina i učestvovao u izgradnji auto-puta Ljubljana-Zagreb kod Novog Mesta. Posle sam bio na izgradnji Grdeličke klisure i auto-puta Niš-Leskovac, gde sam bio zamenik komandanta brigade. I za sve to sam dobio četiri udarničke značke. To je moj doprinos u izgradnji države, a kasnije sam oko 40 godina bio u sindikatima, u kojima sam za 1. maj uvek organizovao neke aktivnosti - uranke, izlete na Frušku goru, Palić, Kopaonik...