Prvu „platu“ ministarka saobraćaja imala je sa svega četiri godine - svaki put je od tate dobijala po 10 dinara kad bi posle njega našla koščicu u ribi
Iako nije umesno žene pitati za godine, potpredsednica Vlade i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović sa ponosom nam otkriva da iza sebe ima čak 25 godina radnog staža.
Kako kaže u razgovoru za praznično izdanje Kurira, oduvek je volela da radi, čak i po nekoliko poslova istovremeno, a zanimljivo je da su je pare oduvek htele - prve je zaradila sa svega četiri godine.
Kako kaže u razgovoru za praznično izdanje Kurira, oduvek je volela da radi, čak i po nekoliko poslova istovremeno, a zanimljivo je da su je pare oduvek htele - prve je zaradila sa svega četiri godine.
Svaka kost 10 dinara
- Moj tata Zoran od malena nas je učio da je riba zdrava i da treba da je jedemo. Pošto je on uvek čistio ribu, davao mi je po 10 dinara za svaku kost koju pronađem posle njegovog čišćenja. Ne sećam se koliko sam para tako zaradila, ali čim pronađem i najmanju koščicu, dobijem parice i odmah trčim u prodavnicu da kupim čokoladicu. Mama Marica i tata Zoran, koji je preminuo, uvek su se trudili da imam mirno i srećno detinjstvo. I oduvek su me učili da moram da budem samostalna - kaže nam Zorana.
- Moj tata Zoran od malena nas je učio da je riba zdrava i da treba da je jedemo. Pošto je on uvek čistio ribu, davao mi je po 10 dinara za svaku kost koju pronađem posle njegovog čišćenja. Ne sećam se koliko sam para tako zaradila, ali čim pronađem i najmanju koščicu, dobijem parice i odmah trčim u prodavnicu da kupim čokoladicu. Mama Marica i tata Zoran, koji je preminuo, uvek su se trudili da imam mirno i srećno detinjstvo. I oduvek su me učili da moram da budem samostalna - kaže nam Zorana.
U zlatari zarađivala 300 maraka
Prvu platu, kaže, dobila je dok je kao student prve godine Ekonomskog fakulteta radila u jednoj beogradskog zlatari.
Prvu platu, kaže, dobila je dok je kao student prve godine Ekonomskog fakulteta radila u jednoj beogradskog zlatari.
- Bilo je to 1988. godine, vreme nemaštine. Sećam se da se moja mama jako plašila što radim u zlatari jer je tada rat bio na vidiku, a kriminal cvetao. U to vreme počeli su i da obijaju zlatare i nije bilo naivno. Tu sam dobila prvu platu, mislim da je bila oko 300 maraka. Lepa je to bila zarada i sećam se da sam je potrošila na poklon mami, da se manje brine za mene - priča nam potpredsednica Vlade.
Učenici me zvali Zmihajlović
Odmah posle fakulteta, koji je završila u roku, Zorana se zaposlila kao profesorka u Prvoj ekonomskoj školi kod čuvene direktorke Stane Šipčić. Tu su je učenici i prozvali „Zmihajlović“.
Odmah posle fakulteta, koji je završila u roku, Zorana se zaposlila kao profesorka u Prvoj ekonomskoj školi kod čuvene direktorke Stane Šipčić. Tu su je učenici i prozvali „Zmihajlović“.
- Nakon škole radila sam u firmi „Premijer keramika“, u kojoj sam vodila finansije. Jedno vreme sam bila i u predstavništvu „Loreala“, a onda sam se zaposlila u „Elektroistoku“, današnjoj „Elektromreži Srbije“. Uvek sam se pored posla bavila i naukom, tako da sam radila na dva mesta: bila sam naučni saradnik na Ekonomskom fakultetu dok sam radila u „Elektroistoku“. U ovoj firmi sam dočekala i bombardovanje i 5. oktobar, a posle sam prešla u Vladu Srbije kao savetnica potpredsednika Miroljuba Labusa. Kada sam napustila Vladu Srbije radila sam i kao savetnica za energetiku tadašnjeg premijera RS Milorada Dodika, a potom sam bila zaposlena i na Aerodromu Beograd, da bi zatim doktorirala na Ekonomskom fakultetu. Nakon toga me je pozvao Aleksandar Vučić da zajedno radimo na ekonomskom i energetskom programu SNS i potom sledi ulazak u Vladu Srbije... - priseća se Mihajlovićeva.
Poruka za svu decu
Ističe da i svog sina uči da bez velikog rada nema uspeha u životu.
- Svako može da osvoji svoju slobodu i nezavisnost, ali mora da veruje u to što radi i da se bori za to. Život je prelep, ali nije nimalo lak i ništa nam neće pasti u krilo ako to ne zaslužimo i ako ne radimo. To pokušavam da naučim i svog sina, kao što su mene naučili moji roditelji - kaže Zorana MIhajlović.
Ističe da i svog sina uči da bez velikog rada nema uspeha u životu.
- Svako može da osvoji svoju slobodu i nezavisnost, ali mora da veruje u to što radi i da se bori za to. Život je prelep, ali nije nimalo lak i ništa nam neće pasti u krilo ako to ne zaslužimo i ako ne radimo. To pokušavam da naučim i svog sina, kao što su mene naučili moji roditelji - kaže Zorana MIhajlović.