Pevačica i voditeljka ne libe se da zasuku rukave i prionu na posao, a pokazale su da bi se odlično snašle na radnoj akciji sa šlemom na glavi i čekićem u ruci
I dve Rade, Manojlović i Radenović, pošteno su se naradile, pa su sada dočekale da se pošteno odmore. Uoči Prvog maja, pevačica i voditeljka su iskusile kako je to kad se uzme alat u ruke i prione na težak fizički posao. I jednoj i drugoj se svidelo da budu u radničkom odelu, ali samo nakratko.
RADA MANOJLOVIĆ: Rintam odmalena
Kako doživljavaš Praznik rada?
- Prvi put posle 11 godina po tome što za Prvi maj ne moram da radim. Konačno sebi to mogu da priuštim. Naradila sam se za sve ove godine, sad i ja mogu malo da uživam.
Da li to znači da ćeš ići na prvomajski uranak?
- Ako bude lepo vreme, idem u prirodu da se nadišem svežeg vazduha, da uživam u cvrkutu ptica i druženju s porodicom i prijateljima. Raspalićemo roštilj i kao sav normalan svet partijati.
Koje poslove voliš da radiš?
- Dete sam sa sela i ništa mi nije teško da radim. Od malih nogu sam vodila domaćinstvo i radila s ocem u polju. Važno mi je da volim to što radim i za sada nemam nameru da mikrofon kačim o klin.
Da li bi pristala da budeš deo neke radne akcije?
- U srednjoj školi sam bila organizator radnih akcija. Nisam se libila fizičkih poslova, rado bih pomogla i priskočila kada treba. Ako neko organizuje neku humanitarnu radnu akciju, slobodno neka me pozovu.
Šta misliš o ljudima koji nikad ništa ne rade i samo pričaju prazne priče?
- Poštujem vredne ljude koji se bore i rade da bi postigli nešto u životu. Počela sam da radim kao vrlo mlada, pevala sam po klubovima, svadbama i veseljima. Ničega se nisam stidela jer je sve to pošteno zarađen novac. Čini mi se da je danas više radnika nego neradnika.
RADA RADENOVIĆ: Uživam u seoskim poslovima
Kako obeležavaš Praznik rada?
- Biću s porodicom i prijateljima, što me posebno raduje. Volim 1. maj još iz školskih dana.
Ideš li na uranak?
- Nikada nisam bila ni na jednoj prvomajskoj roštiljijadi. Možda ću nekad probati, čisto da vidim kako to izgleda, ali pretpostavljam da se ne razlikuje mnogo od porodičnog ručka.
Je l‘ si učestvovala u radnim akcijama?
- Jesam, kad se čistilo moje dvorište u selu. Tada smo pravili internu radnu akciju. U Surduku imamo veliko domaćinstvo i tamo uvek ima posla. Imam mlađeg brata i sestru, koji imaju svoje porodice, pa se često skupimo i učestvujemo u čišćenju, sređivanju i okopavanju bašte. Više nemamo životinje, ali ranije su i ti poslovi bili na dnevnom redu.
Hoćeš da kažeš da voliš seoske poslove?
- To mi je sve zanimljivo. Kao dete sam volela kada nas deda odvede na njivu. Ali to je to, radnici i seljaci. To je zapravo njihov praznik, kada se praznuje rad, a paradoksalno je što se tog dana ne radi, što dodatno naglašava besmisao svega, zar ne? Možda neki radnici koji bi voleli da rade nemaju posao.
Da li je danas Praznik rada kao što je nekada bio?
- Svaki čovek zaslužuje pravo na rad. To pravo im je u društvima koja su nerazvijena najčešće uskraćeno. Mislim da je to najveći podsetnik svima nama koliko je ovaj praznik izgubio smisao. Ne samo u našem društvu nego u celom svetu.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
RADA MANOJLOVIĆ NAPRAVILA DAR MAR U HELSINGBORGU: Žene, najjače smo!