BIO JE ARKANOV ŠEF I MENTOR, PLAŠIO GA SE TITO I CEO SVET: Upoznajte pravog vladara SFRJ!
U ranim osamdesetim opozicija ga je upamtila po čistkama, jer se kao ministar policije zalagao za progon intelektualaca, a terete ga i za naručivanje ubistava pripadnika jugoslovenske političke emigracije u inostranstvu
Pitate se ko je Stane Dolanc? I kako je on to zapravo vladao Jugom? I kakve je veze imao sa Arkanom?
Rođen je 1925. godine u slovenačkom gradu Hrastnik. Nakon što je granica između Italije i Nemačke, podelila njegovu kuću i školu na dve državne teritorije otišao je u Grac, radi nastavka školovanja. Posle mature odlazi u partizane i biva primljen u partiju. Nakon rata završava fakultet i njegova karijera počinje u Zagrebu.
Bio je jugoslovenski komunistički političar iz Slovenije i jedan od najbližih saradnika Tita. Od 1971. do 1978. godine bio je sekretar Izvršnog biroa Predsedništva CK Saveza Komunista Jugoslavije. Od 1982. do 1984. savezni sekretar Unutrašnjih poslova. Član predsedništva SFRJ bio je od 1984. do 1985. godine, a redovno je imenovan za člana Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka, kojim je predsedavao u drugoj polovini 80-ih.
Stane Dolanc važio je za sivu eminenciju u saveznoj policiji i tajnoj službi, pa ne čudi što su ga se mnogi plašili.
Prelomna godina u njegovom životu bila je 1969. Tada postaje član Izvršnog biroa CK SKJ, čime su mu širom otvorena vrata partijske politike. Funkcija sekretara, tada je uvedena prvi put, sa mandatom na godinu dana, ali ju je Stane obavljao punih devet.
"Treba nam biti potpuno jasno da smo mi komunisti u ovoj zemlji na vlasti. Jer ako ne bi bili mi, značilo bi da je netko drugi. A za sada to nije i neće nikad ni biti." - bila je Dolančeva filozofija.
Viđan sve češće u Titovoj sviti, biva okarakterisan u štampi kao "drugi čovek u Jugoslaviji, odmah iza Tita." Dolanc nije bio zadovoljan tom pozicijom, pa je polako ali sigurno, izrastao iz te senke, zbog čega ga je Jovanka otvoreno mrzela.
U ranim osamdesetim opozicija ga je upamtila po čistkama, jer se kao ministar policije zalagao za progon intelektualaca, a terete ga i za naručivanje ubistava pripadnika jugoslovenske političke emigracije u inostranstvu.
Tu se u vezi Dolanc - Ražnatović, prvi put pojavljuje Arkan, koji je između ostalih bio njegov pulen.
Mnogobrojni materijalni dokazi svedoče o tome da je jedan od agenata Savezne službe u vreme Staneta Dolanca bio između ostalih, Željko Ražnatović Arkan. Bio je praktično potpuno zaštićen od krivično- pravnog gonjenja srpske policije: javne i državne bezbednosti. Razlog tome je naklonost koju je stekao kod Savezne policije, obavljajući razne poslove za njih.
Arkan je prvi put dospeo u srpsku javnost 1983. godine, nakon što je ranio dvojicu policajaca koji su došli da ga privedu po poternici koju je za njim izdala holandska policija. Tužilac Milutinović je ranjavanje dvojice policajaca okarakterisao kao Arkanovu samoodbranu, iako su oba policajca zbog posledica ranjavanja završila u invalidskoj penziji.
Još jedan događaj koji svedoči o zaštiti Arkana koju je uživao kod Dolanca dogodio se na početku rata 1990. godine. Naime, nakon što je Arkan sa nekoliko prijatelja naoružanih bombama i automatskim oružjem uhvaćen u Hrvatskoj, Dolanc je dogovorio njihovo oslobađanje kao i povratak u Beograd.
"Kada sam ga jednom pitao je li radio za tajne službe, ljutito mi je odgovorio: "Da me to više nikada u životu nisi pitao". Uvek je to negirao. Ali neki njegovi prijatelji iz tajnih službi, koji su radili s njim, kasnije su mi pričali da je Stane Dolanc bio prijatelj s njegovim ocem, mojim dedom Veljkom, koji je Dolanca zamolio: ‘Daj, pomozi mi, imam sina, sposoban je, ali je nestašan. Mislim da ga ubacite negde, bio bi jako dobar za službu." Dolanc je kasnije smatran za jednog od Arkanovih glavnih zaštitnika."- rekao je Arkanov sin Vojin, gostujući u jednoj TV emisiji.
Dolanc je u svoje vreme vedrio i oblačio, plašio ga se Tito, ali i pola sveta. Arkanu je bio idol i zaštitnik, a njegovo delovanje učinilo ga je jednim od najmoćnijih ljudi svoga vremena. Iz političkog života Jugoslavije povukao se 1983. a 1999. godine umro je nakon duge i teške bolesti.
kurir.rs