Jedna žena rešila je da podeli svoju priču sa svima. Ona je uništila brak zbog četiri stvari, a kako druge ne bi uništile brak kao ona, podelila je svoje tužno iskustvo sa ženama širom sveta.
Učite na njenom primeru!
1. Decu sam uvek stavljala na prvo mesto
Lako je voleti svoju decu. Potrebno je vrlo malo truda i oni vas obožavaju, bez obzira na sve. Brak je ipak mala suprotnost: to je posao. A kad god se moj brak počeo osećati kao da obavljam težak rad, ja bih izašla s decom napolje ili u šetnju ili u bioskop. Često sam planirala ove avanture kada sam znala da moj muž ne može ići (ili da mi ne pokvari ugođaj).
Govorila sam samoj sebi, sve je u redu, on ionako radi, a nekako mi se uvek činilo da mu se ne da ići na porodične izlete. Izabirala sam da većinu noći s decom spavam u sobi, okrivljujući muža da jako hrče i neka se odmori jer nam ionako deca nekoliko puta upadaju u sobu tražeći nešto ili ih je strah spavati samima. Kao rezultat toga, jedva da smo na sat vremena bili sami, a nikada nismo proveli noć bez dece. Pa, možda jednom godišnje na našu godišnjicu.
2. Nisam postavila (ili nametnula) granice sa svojim roditeljima.
Bili su često u našoj kući, ponekad bi dolazili nenajavljeni i ulazili slobodno u kuću. Oni bi "pomagali" oko kuće i radili stvari koje ih nikada nismo tražili, poput preslaganja veša iz mašine u sušilicu (pogrešno, naravno). Odlazili bi s njima na odmor. Ispred nas bi preodgajali našu decu. Moji su me vlastiti strahovi, usporavali da načinim granicu i postavim pravila ponašanja mojih roditelja. Moj se suprug, doslovce, oženio celom mojom porodicom.
3. Retko smo vodili ljubav. I postala sam zanovetalo.
Mislila sam da je ljubav iskrenost, ali svi znamo da istina boli. Dok smo se osećali udobnije (čitaj: lenji) u našem odnosu, bila sam preumorna za akcije. A kada bi nešto i učinio stalno bi ga napadala: "zašto si to učinio"?
Umesto da mu pomagala da izgrađuje svoj ego, ja sam ga ponižavala. Često sam mu govorila kako mu posao i nije baš neki i kako sigurno odlazi samo da gleda svoje mršave koleginice ( jer ja sam imala viška kilograma). Stalno sam mu spočitavala kako radi sve krivo, a iskreno, on samo nije radio po mom.
Ponekad sam razgovarala s njim kao s detetom. Kontrolisala sam porodične financije i njemu prigovarala za svako nepromišljeno trošenje. I u spavaćoj sobi, pogodili ste – činio je to sve krivo, a nisam se sramila reći mu to. Kako se naš brak raspadao, stalno sam tražila greške i greške kako bih mogla opravdati moju superiornost. Na kraju dana, više nisam osećaja poštovanje prema njemu, što sam mu i pokazivala.
4. Nisam se trudila da se naučim boriti na pravi način.
Znam da zvuči čudno predložiti da postoji pravi način borbe. Ali postoji. Imala sam tendenciju zadržati mir u našoj kući ako držim usta zatvorena kad me stvari stvarno smetaju, ali nisam. Kao što možete zamisliti, sve male stvari koje su me izluđivale prerasle su u ogromnu kuglu ljutnje koja će se povremeno pretvoriti u veliki, stvarno zastrašujući napad. Sada kada se osvrnem unazad, bila sam očito jedna obična zastrašujuća kučka tokom tih epizoda.
Pišem ovo s nadom da ću nekako vratiti svog sada bivšeg supruga natrag. I molim ga za oproštaj. Pišem ovo jer ne mogu verovati koliko sam dugo držala glavu pokopanu u pesku. Nadam se da će druge žene kroz moju priču barem malo shvatiti koliko mi žene možemo uništiti jednu porodicu. I dok sam još uvek uznemirena što je moj suprug odlučio rešiti naše probleme u krevetu druge žene, ipak priznajem da ga je moje ponašanje i gurnulo tamo.
(zdrava i sretna)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: