Pukovnik Fric Dukesn je imao je samo 12 godina kada je prvi put oduzeo život drugom čoveku. Bilo je to davne 1877. godine u Južnoj Africi, a sve se dogodilo na porodičnoj farmi. Naime, njegovi roditelji bili su Buri, poreklom Holanđani i na imanju su imali malu trgovinu. Kad je jedan kupac postao nasilan prema njegovoj majci, Fric ga je probo kopljem.
Nedugo posle toga je Fric otišao u Englesku kako bi se obrazovao, ali to je uskoro prekinuo brutalni rat između holandskih doseljenika i britanskih vlastodržaca. Fric, pravim imenom Frederik Žube Dukesn, vratio se u domovinu i počeo da ratuje protiv britanskih vojnika. Tokom rata je napredovao i dogurao do čina kapetana.
Istovremeno je nekoliko puta uhvaćen, a sam je pričao da je tri puta bežao iz engleskog zarobljeništva. Bio je toliko uspešan da su Britanci zaposlili američkog izviđača Frederika Rasela Burnhama samo kako bi uhvatio ili ubio Frica. "Puno toga je napisano o Dukesnu, a većinom su gluposti. Njegova stvarna dostignuća toliko su brutalna i neverovatna da se čak i tabloidne priče čine kao priče za laku noć", napisao je Burnham u svojoj autobiografiji.
Nekoliko godina kasnije, počeo je prvi svetski rat. Njegova mržnja prema Britancima jednako je gorela, a sa svakog zida ga je Kičener podsećao na zločine u Južnoj Africi. Naime, on je postao ministar zadužen za vojsku, a plakati sa njegovim pozivom na dobrovoljni odlazak u vojsku bili su na svakom zidu. Dukesn se javio najbližem nemačkom konzulatu i njegova špijunska karijera je počela.
Preselio se u Južnu Ameriku gde je često držao antinemačke govore, ali je u stvarnosti sarađivao sa nemačkim obaveštajcima. U Veliku Britaniju je slao uzorke minerala i seme orhideja, ali u stvarnosti su njegovi paketi bili krcati eksplozivom. Kasnije je priznao da je tako potopio najmanje 22 broda. Britanci su raspisali nagradu za njim, a on je lažirao svoju smrt.
Preselio se u Holandiju i nemački obaveštajci su imali novi zadatak za svog uspešnog špijuna. Lord Kičener uskoro će putovati na konferenciju sa Rusima, a Dukesn će se pretvarati da je ruski plemić kako bi mogao da se pridruži ekspediciji. Dana 5. juna 1916. godine je ratni brod Hempšir isplovio prema Rusiji, a među putnicima su bili Kičener i Dukesn, barem je on tako kasnije pričao. Samo sat vremena nakon polaska ogromna eksplozija potresla je brod koji je uskoro potonuo i više od 600 mornara i putnika se utopilo u hladnim vodama Severnog mora.
Kasnije je pričao da su ga Nemci podmornicama prebacili u SAD gde se pretvarao da je ranjeni australijski oficir Klod Stoghton. Policija Njujorka ga je tražila zbog podmetanja bombi na brodovima, a uspeli su i da ga uhvate. Međutim, teško je Frica zadržati duže vreme iza rešetaka. Pretvarajući se da je lud, zatvoren je u bolnicu Belvi odakle je lako pobegao i sakrio se o Bostonu. Za vreme njegovog skrivanja, prijatelji su slali razglednice iz čitavog sveta, a poruka je uvek bila ista: "Dođite i uhvatite me, Fric".
Fric je preuzeo drugi identitet i počeo da radi za Džozefa P. Kenedija, oca američkog predsednika Džona F. Kenedija. Godinama je radio pod imenom Frenk de Traford Krejven i niko nije ni sumnjao da se iza maske smirenog stručnjaka za odnose s javnošću krije špijun i ratnik.
Početak kraja dogodio se 1937. godine kada je počeo da sarađuje sa nacističkom obaveštajnom službom. Slao im je manje-više bezvredne informacije, ali oni su bili ambiciozni i trebao im je neko da vodi sve veću mrežu špijuna po Americi. Verovali su da imaju pravog čoveka u ratnom veteranu Vilijamu Siboldu. On se borio u nemačkoj vojsci u Prvom svetskom ratu, a tokom jedne posete domovini zapretili su da će ubiti njegovu porodicu ako ne pristane da špijunira za naciste. Sibold je prihvatio tu ponudu i prvom prilikom rekao Amerikancima šta se dogodilo.
FBI je odlučio da će Sibold, sada pod lažnim imenom Heri Sjer, pomoći u hvatanju nacističkih špijuna. U leto 1941. godine taj plan se odlično isplatio. Uhvatili su 33 nacistička špijuna, među njima i Frica koji je kasnije osuđen na 18 godina zatvora. Odslužio je dve trećine kazne i izašao je iz zatvora krajem 1954. godine. Imao je 77 godina, delimično je izgubio sluh i rame mu je bilo u katastrofalno lošem stanju. Povrh svega, bio je delimično paralizovan nakon moždanog udara. Umro je 24. maja 1956. godine u staračkom domu u Njujorku.
(Express.hr)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: