AMERIKA ZABRINUTA RUSKO-TURSKIM SPORAZUMOM O SIRIJI: Sporno što je Iran jedan od garanta

Ap 2016

Američki Stejt department izrazio je danas zabrinutost u vezi memoranduma o smanjenju nasilja u Siriji u kome su posredovali Rusija i Turska saopštivši da je Vašington skeptičan što je Iran jedan od jemaca dogovora.

"I dalje smo zabrinuti zbog memoranduma iz Astane i uključenosti Irana kao takozvanog garanta dogovora", saopštio je Stejt department, dodavši da au aktivnosti Irana u Siriji dovele do porasta a ne smanjenja nasilja u Siriji, prenosi Rojters.

Rusija, Turska i Iran potpisali su ranije danas memorandum o formiranju zona bezbednosti u Siriji, za koji je predstavnik delegacija sirijske opozicije odmah rekao da ga ne može prihvatiti, javlja Rojters. On je kao razlog odbijanja naveo da formiranje zona bezbednosti može da ugrozi teritorijalni integritet Sirije, kao i da ne smatra Iran zemljom koja će garantovati mirovni plan, prenosi Rojters.

"Želimo da Sirija održi svoj integritet", rekao je opozicioni delegat Osama Abu Zaid nakon što su tri države potpisale memorandum.

"Mi se protivimo podeli Sirije. A što se tiče sporazuma, mi nismo deo tog sporazuma i naravno, nećemo nikada biti (za njega), sve dok se Iran smatra državom koja garantuje mir", rekao je Zaid.

On je dodao da postoji "veliki rascep" između ruskih obećanja i dela. Ministar spoljnih poslova Kazahstana Kajrat Abdrakmov rekao je da će sledeća runda mirovnih pregovora biti sredinom jula.

Predstavnici sirijske vlade, takođe, nisu potpisali memorandum. Rusija se zalaže za plan formiranja "zona deeskalacije" u cilju dalje "pacifikacije i prestanka neprijateljstava", prenosi AFP.

Te zone bile bi na područjima koja kontrolišu pobunjenici u severozapadnoj provinciji Idlib, delovima provincije Homs, u centralnom delu zemlje, kao i u opozicionoj enklavi Istočna Guta, kod Damaska.

Njihov cilj je, kako se navodi, da se odmah okoča nasilje i omoguće uslovi za bezbedan, dobrovoljni povratak izbeglica, kao i za hitnu isporuku humanitarne pomoći i lekova. Pitanje koja zemlja bi trebalo da kontroliše te zone bezbednosti, ostalo je međutim, nejasno, navodi AFP.