Iako je narodna pesma "Šote, mori šote" prilično vesela, ona je nastala zbog jednog monstruoznog događaja u kojem je živo spaljeno šestoro dece pastira, koji su bili Srbi.
Naime, ova pesma nastala je po Šoti Galici, ženi albanskog odmetnika sa Kosova Azema Bejte, koja je spalila šestoro srpskih čobančića pevajući pesmu "Šote mašala".
U srpskom narodu sačuvano je sećanje na taj užasan događaj kada je Šota uhvatila šestoro dece kod stada na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj.
Dok su deca gorela Šota je sa "kačanicima" igrala svoju igru oko vatre, orgijala i pevala "Šote, mori šote, šote mašala, davno želim šote, mori, da te igram ja".
Na mestu stradanja nevine dece podignuta je spomen-ploča koja je stajala do kraja Drugog svetskog rata, a onda su je komunističke vlasti uklonile kako bi sačuvali "bratstvo i jedinstvo".
(nezavisne)