GRČKI MEDIJI O IZBORIMA U FRANCUSKOJ: Ako i pobedi Makron, uopšte mu neće biti lako
Čak i ukoliko se potvrde rezultati anketa pred današnje predsedničke izbore u Francuskoj, koji predviđaju njegovu komotnu pobedu, pred Emanuelom Makronom "put sigurno neće biti posut ružama", piše danas na svom sajtu vodeći grčki list, konzervativni atinski "Katimerini".
Uskoro "pada zavesa" na "najhaotičnije predsedničke izbore u Francuskoj od Drugog svetskog rata", piše list i navodi kako su ih ocenila dvojica najvažnijih živih francuskih mislilaca, filozofa: Edgar Moren je današnje izbore nazvao "velikim skokom u nepoznato", a Režis Debre "simptomom amerikanizacije Evrope".
Slagali se s njima ili ne, "činjenica je da su dve stranke (Republikanska i Socijalistička) koje su vladale Petom republikom, već pregažene, što je označilo kraj čitave jedne epohe i početak nove", piše list. Ako se potvrde predizborne procene i Makron pobedi, biće to zato što ga je "bez ikakvog apetita velika većina glasača odabrala kao manje zlo od ekstremne desničarke Marin Le Pen".
Uz to, istorija uči - piše "Katimerini" - da je "jedna stvar biti izabran za predsednika Francuske, ali je sasvim druga, mnogo teža, vladati njome po svojoj volji". Tako će "treći krug tog maratonskog odmeravanja" - predsedničkih izbora, biti poslanički izbori, u junu, "kao veliki izazov za Makrona koji nije stvorio ni elementarnu kohezivnu političku stranku s opštenacionalnom mrežom".
Iako je sam nedavno izjavio da mu nije cilj da se "uvuče u kohabitaciju bilo s Republikancima, niti sa Socijalistima, već da obezbedi predsedničku većinu u Parlamentu.., za sada izgleda da će teško uspeti da to i postigne". Veliko pitanje za novog predsednika je kako će se suprotstaviti "hroničnim problemima koji muče Francusku", piše grčki list i navodi visoku nezaposlenost, javni dug od blizu 100 odsto bruto-domaćeg proizvoda, smanjenje konkurentnosti svoje privrede u odnosu na nemačku, "terorizam koji stvara atmosferu pesimizma i krizu identiteta".
Zapravo, ako se ukloni ideološki teret, strategija centriste Makrona se kvalitativno ne razlikuje od strategije koju je jasnije formulisao desničar i neuspeli predsednički kandidat Fransoa Fijon: na domaćem terenu "ozdravljenje" javnih finansija neoliberalnim merama, a na spoljnopolitičkom ponovno pregovaranje s Nemačkom o "manje gušećim uslovima u Evro-zoni".
Makron je tako, u paketu planiranih domaćih mera, najavio radikalnu reformu tržišta rada u pravcu koji traže poslodavci, najavio je smanjenje državnog aparata za 120.000 ljudi i drastično kresanje "socijalne države". Iako bolne za narod, Makron te mere smatra "nužnim da bi Francuska ojačala pred Nemačkom od koje će zatražiti novu arhitekturu Evro-zone: zajednički budžet, ministra finansija Evrope, neku vrstu evro-obveznica i smanjenje suficita Nemačke, uz popuštanje nemačkih mera štednje".
"Teškoće na tom putu su očigledne", konstatuje "Katimerini", "jer nije ni najmanje sigurno da će Nemačka - bilo sa Angelom Merkel ili s Martinom Šulcom kao kancelarom - što je manje izvesno, ikada prihvatiti takvo labavljene Sporazuma EU o stabilnosti i 'svetih' kanona budžetske discipline".
S druge strane, u Francuskoj, "sigurno je da će smanjivanje socijalne države i povećanje 'elastičnosti' radnih odnosa izazvati velike socijalne reakcije, možda i veće od onih koje su prinudile mnoge pređašnje predsednike, s mnogo većim iskustvom od Makronovog, da u neredu odstupe od promena, ali tek pošto su naglo potrošili veliki deo svog političkog kapitala" - zaključuje "Katimerini".