Svet kontroliše tridesetak porodica. Reč je o daleko složenijoj šemi od uske priče o Rokfelerima i Rotšildima. To su aristokratske i monarhističke porodice Evrope.
Smešno je kada "Bilderberšku grupu" predstavljaju kao svetsku vladu. Ne postoji svetska vlada, a u Bilderberškoj grupi se raspravlja o već donetim odlukama. "Bilderberg" je maska iza koje su sklonjene daleko značajnije, a malo poznate strukture koje zaista upravljaju planetom.
Ovo, u ekskluzivnom razgovoru za "Večernje novosti" kaže ruski akademik, istoričar Andrej Iljič Fursov, koji već godinama proučava svetske elite. Jedan od najpoznatijih svetskih naučnika za tajnu istoriju nedavno je posetio Beograd. Došao je kao priređivač knjige " Razbojnička država - Kosovo u svetskoj politici" Jelene Ponomarjove, koja je deo njegovog petotomnog projekta "O zaverama".
- Ova knjiga će postajati sve značajnija, jer će svet biti sve haotičniji i u njemu će se pojavljivati sve više razbojničkih država. Kosovo je napravila Evropa. To je razbojnička država transnacionalnih korporacija, koje su previdele da psi na kraju ujedu i gazde - objašnjava ovaj stručnjak za pitanja skrivene moći.
Da li su te korporacije odgovorne i za raspad Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, ili, možda, stvaranje Evropske unije?
- Svakako, ali ne radi se samo o korporacijama. Svoje interese ostvaruju i evrobirokrate, kao i pojedinačne države. Klasične države pretvorile su se u klaster transnacionalnih korporacija. Dogodilo se to kao rezultat puzećeg državnog prevrata, koji je započeo ubistvom Džona Kenedija i završio se kada je optužen Ričard Nikson. Amerika je kao država izgubila Hladni rat od SSSR, dok je kao klaster transnacionalnih korporacija pobedila. Tačnije, rukovodstvo pod vođstvom Mihaila Gorbačova je kapituliralo.
- Šezdesetih i sedamdesetih godina u SSSR se pojavila mala, ali veoma uticajna grupa iz redova nomenklature koja je želela političku moć da pretvori u privatno vlasništvo. Ovo nije bilo moguće bez rušenja SSSR. I, naravno, nije bilo moguće bez određenih kontakata sa delovima svetske kapitalističke klase. Znamo da se ovoj klasi sedamdesetih godina nije žurilo sa rušenjem SSSR, ali početkom osamdesetih situacija se promenila. Prema procenama tadašnjih američkih analitičara, početak devedesetih trebalo je da obeleži veliki potres ekonomija Zapada.
- Jeste, prema njihovom mišljenju, SSSR bi mnogo lakše podneo takav potres od Zapada. Pre svega, zbog potrošačke kulture. Rušenje Sovjetskog Saveza bilo je od životnog značaja za preživljavanje Zapada. Ne treba zaboraviti da je u vreme Gorbačova iščezla generacija pobednika Drugog svetskog rata i da je bio izuzetno nizak intelektualni nivo sovjetskog rukovodstva.
Šta se promenilo dolaskom Vladimira Putina na čelo Rusije?
- Putin je dobio teško nasleđe Gorbačova i Borisa Jeljcina. SSSR je u vreme Gorbačova bio superdržava, a Putin je u nasleđe od Jeljcina dobio sasvim drugačiju zemlju. Jednom je Josif Staljin kazao: "Postoji logika namera, ali i logika stvari. A logika mogućnosti jača je od logike namere". To je upravo situacija u kojoj Putin obitava.
- Zapad se neće miriti sa Putinom. Veći deo američkog establišmenta smatra da su pogrešili što nisu potpuno srušili SSSR. Smatrali su da se Rusija nikad više neće uzdići. Prisetimo se reči američkog predsednika Klintona, koji je, nastupajući pred američkim oficirima 1995. godine, rekao: "Dozvolićemo Rusiji da postoji, ali nećemo joj dozvoliti da bude velika država."
I čim je Rusija sa Putinom počela ponovo da uspostavlja suverenitet, stigla je reakcija...
- Tri godine pre početka ukrajinske krize Džordž Fridman, američki analitičar i osnivač obaveštajne kompanije "Stratfor", najavio je: "Čim Rusija počne da raste, dobiće krizu u Ukrajini". Tako se i dogodilo. Kriza u Ukrajini, međutim, nije pošla u smeru koji su hteli Amerikanci. Zbog toga u bliskoj perspektivi nikakvog primirivanja sa Zapadom neći biti. Ali, to nama i nije potrebno.
- Ja sam sovjetski oficir i ničeg se ne bojim.
A oni koji nisu bili sovjetski oficiri da li bi trebalo da se boje?
- Kasno je plašiti se. Kad nailazi opasnost nema mesta za strah. Protivnika treba dočekati stisnutom pesnicom. Treći svetski rat biće drugačiji od ratova iz 20. veka. Biće to skup lokalnih sukoba, koji zahvataju veliki deo Zemljine kugle. U tom smislu, novi svetski rat traje. Ukrajina, Sirija...
- Ona je nedavno zauzela provinciju Kunduz u Avganistanu, koja se graniči sa Tadžikistanom. Znam šta se događa u centralnoj Aziji, jer aktivno sarađujem sa našim strukturama koje su tamo. Srednja Azija biće ogromna siva zona koja će pritiskati i Kinu, i Indiju, i Rusiju. Ulazimo u epohu haosa. Doba u koje ulazimo nije novo srednjovekovlje, već će to biti novi tamni vekovi. Podsećaće na doba kraja antike, kada je Rim već pao, a srednji vek još nije počeo. Moramo da naučimo da živimo u uslovima nesigurnosti i da tučemo neprijatelja na njegovoj teritoriji. Smatram da uskoro Americi neće biti važno šta se događa u drugim delovima sveta...
- Unutrašnji problemi će tamo rasti i to je možda dobro. Međutim, američka kriza će izazvati svetsku krizu. Ako naglo padne nivo potrošnje u SAD, pašće i kineska ekonomija. Kina je velika fabrika proizvoda koje kupuje SAD, a prema mišljenju ozbiljnih stručnjaka, pad ekonomije u ovoj zemlji između tri i pet odsto izazvao bi unutrašnje sukobe.
Kako vidite budućnost balkanskog prostora?
- Postoji dobra latinska izreka: "Ako želiš mir, spremaj se za rat". Balkan će biti turbulentna zona Evrope, ali ukoliko se Evropa i Amerika budu zanimale svojim problemima, tada će i Srbi da se razračunaju sa Albancima.
A ako se ne budu njima bavili?
- Baviće se. Kod njih će biti sve gore i gore. Pogledajte šta se dešava u Londonu i u Parizu. Jedan moj kolega je napisao da je najrazvijenija arapska zemlja Francuska, a da je Oksford strit u Londonu arapska ulica.
Hladni rat je bio idila
Nazire li se kraj migrantske krize?
- Migraciona kriza je vojna operacija novog tipa, usmerena na destabilizaciju Evrope. Ta kriza će se još razbuktati. Ne čekaju nas laka, već zanimljiva vremena. Mirnog perioda kao što je bio Hladni rat neće skoro biti. Postojao je samo jedan period mira u istoriji, koji je ličio na Hladni rat, a to je epoha Antoninske dinastije u drevnom Rimu. Takve epohe dešavaju se jednom u dve hiljade godina i treba ih dočekati.
Svetska vrhuška je poprilično komplikovana - smatra Andrej Fursov. - Ali kad se u jednim rukama nalaze materijalna dobra, energija i informacije, čak i mala grupa ima mogućnost da manipuliše istorijskim procesima. Malo je poznato da se švedska aristokratija bavila finansijskim nasleđem Trećeg rajha. Visoki nacistički funkcioner Martin Vordman stvorio je više od 200 transnacionalnih kompanija, a manje-više toliko stvoreno je i u Švajcarskoj.
(Večernje novosti)