Decenijama nas upozoravaju kako je prekomerno izlaganje sunčevim zracima opasno, ali izgleda i da su lekari preterali sa upozorenjima, a mi sa poslušnošću, pa nam sada preti nova opasnost upravo zbog nedovoljnog izlaganja suncu!
Nedovoljno izlaganje suncu sve je veći zdravstveni problem, tvrdi se u studiji koja je objavljena u stručnom časopisu "Dermato-endokrinologija".
Prema rečima dr Gorane Isailović, dermatovenerologa, a što je ova studija i potvrdila, nedovoljno sunčanje, odnosno manjak vitamina D (koje naše telo dobija upravo sunčanjem) povećava rizik od mnogih vrsta raka, kardiovaskularnih bolesti, Alchajmerove bolesti i demencije, dijabetesa, multipleks skleroze i degeneracije makule.
"Kako u svetu, tako i u Srbiji - i kod nas zbog medijske kampanje o štetnosti izlaganja kože suncu sve česce se javlja deficit vitamina D zato što se ljudi plaše sunca, pokrivaju telo odećom, šeširima i antisolarnim preparatima", kaže dr Gorana Isailović.
Kada nam sunce šteti, a kada koristi
Kako ističe vođa studije, dr Dejvid Hoel, član Nacionalne medicinske akademije i istaknuti profesor na Medicinskom univerzitetu Južne Karoline, sunce je neophodno za život i mora se voditi računa o tome da mu se redovno umereno izlažemo, a ne da ga izbegavamo.
Isailovićeva objašnjava i da je štetno ako izgorimo na suncu, kao i da ne treba da se izlažemo njegovim opasnim zracima kada je naša senka kraća od naše visine, odnosno u onom periodu kada je njegovo zračenje najjače - leti od 10 do 17 sati. Tada, kako kaže, treba biti u takozvanoj šarenoj hladovini.
Oprez je svakako potreban
Rano pre podne, tako, kao i kasno po podne tokom leta, ali i sada kada je lepo prolećno vreme, treba iskoristiti da našem telu damo preko potreban vitamin D. Naravno, sve umereno i uz oprez da ipak ne izgorimo. Naročito je važno da znamo da i ovo prolećno sunce može da bude veoma opasno, s obzirom na to da nam je koža tokom zime bila dobro sakrivena ispod slojeva garderobe, pa je sada i posebno osetljiva na prvo jače sunčevo zračenje kada se skinemo u kratke rukave.
Nema simptoma
Kako objašnjava doktorka Isailović, jedino laboratorijskim analizama može da se utvrdi da li neko ima nedostatak vitamina D, odnosno teško je uočiti simptome.
"Vitamina D ima i u nekoj hrani kao sto je losos ili žumance jajeta, ali je najznačajnije njegova sinteza u koži iz provitamina uz pomoć sunca", kaže doktorka.
Koliko je opasno
Podaci američkog Nacionalnog ispitivanja zdravlja i ishrane pokazuju da 32 odsto njihovih građana pati od nedostatka vitamina D. U američkoj studiji citiraju se skorašnje procene da se oko 13 odsto svih smrti u SAD može dovesti u vezu sa nedostatkom vitamina D, kao i da čak 32 odsto građana SAD pati od nedostatka vitamina D. To je izuzetno visok procenat ako se uzme u obzir da se sa posledicama pušenja povezuje oko 20 odsto smrti.
"Kod nas na žalost nema preciznih podataka za statistiku oboljevanja i umiranja od nedostatka vitamina D", kaže dokotrka Isailović i iznosi jedno zanimljivo istraživanje. Naime, pokazalo se da ženske osobe koje se iz religijskih razloga pokrivaju odećom u odnosu na muškarce iste religije imaju znatno niže vrednosti vitamina D.
Kako da nam sunce bude prijatelj
Dr Hoel i koautori studije traže od svojih zvaničnika da promene preporuke za izlaganje UV zracima iz "izbegavati sunce" u "umereno se izlagati suncu".
Naša doktorka dodaje da je prava mera - ne bežati od sunca vec poštovati pravila kako da budemo prijatelji sa njim na bezbedan način.
(Blic)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: