Anka Maria Gonzalez Tomašević (22) na najbolji način pokazuje da Srbi i Španci imaju sličan temperament i da iskrene emocije mogu lako da pokrenu vrelu špansku krv.
Anka Maria je rođena u španskom primorskom mestu Blanes, u blizini čuvenog letovališta Ljoret Del Mar, gde je živela prvih osam godina, a potom se preselila u Beograd. Majka Snežana je Beograđanka, otac Manuel Španac. Obe svoje zemlje voli podjednako.
Već 11 godina trenira odbojku, igrala je za mlađe kategorije Crvene zvezde, a poslednje dve sa velikim uspehom za Valjevo gde je ove godine dala veliki doprinos da klub uđe u viši rang.
"Pošto sam odrasla u primorskom mestu od ranog detinjstva sam trenirala plivanje, ali kada sam na Zemunskom keju videla kako igraju odbojku na pesku, bila je to ljubav na prvi pogled. Prve kontakte sa loptom sam imala u Blok autu, a veoma brzo prešla u Crvenu zvezdu. Od 11. godine pa do punoletstva sam igrala u Crvenoj zvezdi, koju i dalje volim i za koju uvek navijam. Počela sam kod Tamare Korać, a onda kod Srđana Milovanovića prešla sve selekcije do seniorske. Karijeru sam želela da nastavim na koledžu u SAD, ali na žalost, sprečila me je bolest. Neposredno pred put sam dobila mononukleozu i prošla teških šest meseci. Jedno vreme sam provela u pančevačkom Dinamu, a poslednje dve godine u Valjevu."
Anka voli izazove i neće stati dok ne ispuni zacrtane ciljeve. A, oni nisu mali. Iako igra na poziciji srednjeg blokera, odbojkaški uzor joj je Ivan Miljković.
"Odricanja u sportu su velika, nije bila važna ni proslava mog punoletstva ili koncert Šakire, jer sam morala da budem na treningu. Volim izazove i zato se neću zaustaviti dok ne zaigram u italijanskoj ligi i za reprezentaciju Španije. Na svaku utakmicu stižem 100 odsto spremna, na svaki trening takođe."
Mlada odbojkašica je živi dokaz da su Srbi i Španci sličnog mentaliteta, međutim, ističe i mane koje je primetila kod ljudi u Srbiji.
"Ljudi su u obe zemlje veliki domaćini i vole da ugoste. Moj otac se stara da uvek u kući bude dobre hrane i kvalitetnog pića. Međutim, primetila sam da su se ljudi mnogo iskvarili. Ne sviđa mi se što je u Srbiji ljudima bitniji tuđi život, umesto da vode računa o svom životu. I u drugim zemljama postoji radoznalost, ali ne u ovolikoj meri."
Kada u pauzi između dve sezone ode u Španiju, njen život izgleda kao iz bajke. Na obali mora, okružena vodom, peskom, muzikom i...
"Uživam u hrani i vinu. Obožavam paelju, mešavinu pirinča i mesa ili morskih plodova. Uz to, naravno, ide domaća sangrija koja se pravi od crnog vina ili šampanjca i kombinuje se sa tropskim voćem. Sangrija je obavezna uz flamenko."
Kada je reč o flamenku, Anka ističe da je i muzika slična onoj sa Pirineja, a posebno narodna.
"Možda se ne primećuje odmah, ali narodnjaci poput Tome Zdravkovića i drugih imaju dosta sličnosti sa španskom izvornom muzikom."
Pored odbojke, preokupacija su joj fotografije, a jednog dana, kada završi profesionalno igranje, želi da se bavi turizmom.
"Volim da fotografišem, ali i da budem ispred objektiva. Studiram turizam, volela bih da proputujem ceo svet i jednog dana otvorim svoj hotel gde ću se baviti isključivo turizmom".
Majka Snežana najveća podrška
Iako je tata u srcu, Anka Maria ističe:
"Jedna je mama! Mama Snežana je moja najveća podrška. Uvek sam imala podršku, čak i kada sam popustila u školi. Nosila me je u stomaku punih deset meseci. Trebala je da se porodi krajem februara, kada je imala kontrakcije, ali su lekari pogrešno procenili da je pravi termin za mesec dana. Bile smo životno ugrožene, ali smo preživele što govori da smo veliki borci u životu."
Deda je hteo muško potomstvo, ali je srećan zbog prezimena
Deda po majčinoj liniji je iz Crne Gore. Zato i nije čudno što je oduvek želeo muško potomstvo.
"Zakon je propisano da u Španiji deca nose prezime oba roditelja. Deda po majci je iz Crne Gore i uvek je želeo da ima muško potomstvo. To mu više i nije bilo toliko važno kad je saznao da će unuka nostiti njegovo prezime. Bio je presrećan".