Ludo je biti mrtav. Stvarno nisam očekivao da će se ljudi baš toliko potresti. Kad sam već otišao, bar je to bilo u velikom stilu, kaže glumac za Stori
Rođen je u Užicu, a kao i uvek kad se rodi lepo i pametno dete, svi su se pitali gde je klopka i koja će biti cena toga. Kad je tokom srednje škole upao u loše društvo i skoro pao na popravni, odahnuli su - to je to.
Međutim, naš narod kaže: Ko ima sreće, i kola mu se ždrebe. Radovan Vujović se direktno sa druge godine gimnazije iz prve upisao na Fakultet dramskih umetnosti.
Baba zvezda u Užicu
Vrlo brzo počeo je da dobija pozorišne uloge, a onda je stigla i serija koja je, ispostavilo se, dostigla milionsku gledanost. On je, prema sopstvenom priznanju, slava koja je usledila veoma značajna, pošto je njegovoj babi dala pravo na to da bude glavna u frizerskom salonu.
- I klinci i odrasli jednako su mi javljali da piju leksilijume i bromazepame, kako deca plaču i ne mogu danima da se smire. Nakon toga počeli su da me zaustavljaju na ulici i pitaju zašto sam morao da umrem, šta mi je to trebalo, zbog čega nije neko drugi... Iznenadio me volumen te reakcije. Stvarno nisam očekivao da će se ljudi baš toliko potresti. Prvo mi je bilo čudno, a posle i pomalo drago. Kad sam već otišao, bar sam otišao u velikom stilu. I tek tada video sam koliko u stvari ljudi vole tu seriju, koliko su je pratili i vezali se za likove. Ludo je biti mrtav.
Vujović priznaje da je crna ovca u porodici, a glumu je upisao da ne bi možda pao naredne školske godine na popravni ispit.
- Akademija je bukvalno došla kao spas. Moj brat je bio vukovac i upisao se na molekularnu biologiju, doktorirao je i sada predaje na Biološkom fakultetu. Meni baš nije išlo tako. Kad sam diplomirao u 21. godini, svima sam zapušio usta - zaključuje mladi glumac.
Nova uloga
U CRNO-BELOM DOMAĆEM FILMU
U „Vojnoj akademiji“ njega više nema, ali nastavlja saradnju s rediteljem Dejanom Zečevićem:
- Film se zove „Izgrednici“ i potpuno je završen, ali premijeru tempiraju za neki od festivala. To je zanimljiv projekat jer je autorski. Reč je o crno-belom filmu, urbanoj priči o generaciji koja živi bez perspektive i bori se sa grubom svakodnevicom. U osnovi je drama, ali ima i elemente trilera.
Igor Karanov