Obnavljanje zgrada u glavnom gradu Rusije ponovo je skrenulo pažnju javnosti na brojne istorijske objekte.
Arheolozi su 10. maja pronašli u šahovskoj figuri lovca iz 16. veka deset srebrnih novčića za koje se u to vreme moglo kupiti jato gusaka. Pronalazak će najverovatnije završiti u nekom istorijskom muzeju Moskve.
Takvi mali i jedinstveni pronalasci su prilično česti, ali postoje i veća blaga skrivena u raznim krajevima Rusije. Očigledno je da ih nije tako lako pronaći. Mnogi lovci na blaga su uzalud pokušavali da pronađu ove predmete.
Biblioteka Ivana Groznog
Jedno od najlegendarnijih blaga glavnog grada Rusije, biblioteka Ivana Groznog (1548-1574), izgubljeno je i moguće je da ga je sakrio sam vladar. Smatra se da je ova zbirka rukopisa i knjiga koje su kupili vizantijski vladari predata kao miraz za Sofiju Paleolog, bratičinu poslednjeg vizantijskog cara Konstantina Dragaša, koja se 1472. godine udala za ruskog princa Ivana Velikog (1462-1505).
Veruje se da je zbirka obuhvatala i veći deo Carigradske biblioteke, koju su spasili od Turaka 1453. godine, kao i neke rukopise iz drevne Aleksandrijske biblioteke. Čuvala se u podrumima Kremlja da bi se osigurala od čestih požara, a knjige su kasnije pod vladavinom kneza Vasilija III (1505-1533) prevedene na ruski.
Misli se da je biblioteka izgubljena u 16. veku kada ju je Ivan Grozni preselio u Aleksandrovsku slobodu u Vladimirskoj oblasti. Otad mnogi arheolozi tragaju za njom u Sergijevom Posadu, Aleksandrovu, Vladimirskoj oblasti i na drugim mestima.
Blago Sigizmunda III Vasa
Poljske trupe koje su napale Rusiju početkom 17. veka pokrale su sve vredno što su mogle da nađu. Navodno su planirale da prebace opljačkano blago u Varšavu za kralja Sigizmunda III, ali kočije su nestale na putu za Smolensk.
Iako su postojale karte izgubljenog blaga (u blizini lokalnog groblja, na području reke Hvorostjanke), tragači za blagom nisu uspeli da ga pronađu, jer karte nisu bile najjasnije.
Stručnjaci se slažu da bi se blago moralo nalaziti negde u blizini današnjeg Možajska ili Aprelevke u Moskovskoj oblasti.
Napoleonovo zlato
U oktobru 1812, kada je francuski imperator odlučio da beži iz Rusije, njegova vojska nije htela da se povuče bez trofeja. Imali su navodno dva vagona ukradenih dragocenosti iz Kremlja i zbirku starog oružja. Dok su se povlačili, rizikujući da se suoče sa ruskim trupama u ekstremnim vremenskim uslovima, Napoleonovi gladni vojnici su morali da se odreknu dela blaga.
Neki istraživači veruju da bi se dragocenosti mogle naći u jednom od jezera u zapadnom delu Smolenske oblasti. Početkom 1960-ih godina je bilo nekoliko pokušaja potrage za tim blagom, i svi su se završili neuspešno. Ova priča je i danas veoma popularna kod tragača za blagom u Rusiji.
Vredni teret izgubljen u Usurijskom zalivu
7. oktobar 1906. teretno-putnički brod "Varjagin" je potonuo u vodama Usurijskog zaliva u današnjem Primorskom kraju. Sama tragedija ne bi privukla pažnju javnosti da nije bilo događaja koji su usledili.
Brod je bio u vlasništvu trgovca Alekseja Semjonoviča Varjagina koji je, nakon što je brod potonuo, od vlasti tražio da mu isplati 60.000 ljubalja (oko 25.000 dolara u današnjem novcu) kao kompenzaciju za posebno vredan teret na brodu.
Guverner kraja je to odbio, a 1913. godine bivši kapetan broda je poveo ekspediciju na mesto tragedije. Grupa je uspela da pronađe brod, ali zbog nedostatka resursa i sredstava nisu mogli da podignu teret na površinu. Oluja, početak Prvog svetskog rat i revolucija 1917. sprečili su da se tamo uputi i druga ekspedicija.
Kolčakovo zlato
Smatra se da je "vrhovni vladar Rusije" od 1918. do 1920. admiral Aleksandar Kolčak raspolagao zlatnim rezervama, čija je ukupna vrednost procenjena na 650 miliona rubalja (oko 280 miliona dolara u današnjem novcu).
Kolčak je zlato premestio iz Kazanja u Sibir, ali jedan deo dragocenog tereta je putem ukraden, a navodno je i sam admiral negde sakrio deo zlata.
1921. godine, nakon Kolčakove smrti, ispostavilo se da je nestalo rusko zlato u vrednosti od oko 250 miliona rubalja (oko 108 miliona dolara u današnjem novcu). Jedni misle da bi blago moglo biti zakopano negde u Sibiru, u Novosibirsku ili duž Transsibirske železnice, a drugi da bi moglo biti skriveno negde na Altaju.
(Ruska Reč)