Predstavljamo priče o misterioznim verovanjima stanovnika Homolja i cele istočne Srbije
7 TAJNI VLAŠKE MAGIJE (5) Lečenje epilepsije: Srce crne kokoške ili ježa!
Vlaške vračare tvrde da leče bolesti, i ne samo to: kažu da izlečeni epileptičar ono što sazna u vreme napada može da koristi za dobra dela
Od pradavnih vremena epilepsija ili padavica smatrana je „svetom bolešću“ ili „bolešću kraljeva“. I u verovanju Vlaha padavica ima posebno mesto.
Grana pod krevetom
Vlaške vračare tvrde da leče epilepsiju. I ne samo to: one kažu da izlečeni epileptičar iskustvo stečeno u vreme napada može da koristi kako bi činio dobra dela drugima. Kad se kod deteta uoči epilepsija, visina mu se izmeri crvenim koncem, pa se odseče grana šipka iste dužine. Grana se stavi pod krevet epileptičara i 40 dana svakodnevno po jednom posipa vrelom vodom. Ako se posle toga grana smanjila, smatra se da će dete ozdraviti. Osobu koja ima epi-napad treba, veruju Vlasi, okupati u vodi u kojoj je potopljena kučina, a zatim dugo neprestano golicati, kako bi se vratio u stvarni svet. Epileptičar se iz transa, tvrde vlaške vračare, može povratiti i mirisom belog luka.
U predanju Vlaha, epilepsija se leči tako što se onome ko je ima (ne smatra se bolešću!) daju pečena jaja grlice i obareno srce crne kokoške ili ježa, ili mu se daje da pije krv uz obred žrtvovanog psa ili lastavice. Pomaže i slepoočna kost praseta zaklanog za Božić: posle praznika, ova se kost dodatno peče, pa smrvi u prah, koji se rastopljen u vodi daje bolesniku.
Osim ovih lekova, vračare pripremaju i čajeve od crnog i belog luka, kadulje, broćike, odnosno ivanjskog cveća, pelina, kopriva i posebno odoljena ili valerijane. Ovu biljku Vlasi nazivaju vilinom travom, i veruju da vile pevaju: „Da zna majka šta je odoljen trava / nikad sina ne bi ukopala“.
Veruje se da pomaže i kađenje, odnosno udisanje dima spaljenih krila slepog miša ili zmijske košuljice, ali najdelotvornijim se smatra sledeći ritual, koji izvodi vračara: crvenom ili belom bojom označi se mesto gde je epileptičaru tokom napada pala glava. Kad se on povrati, to se mesto prekopa motičicom nad kojom je bajala vračara; buba, glista ili komad ugljena koji se prilikom kopanja nađu zapale se i pepeo rastvori u vodi; tom se vodom, uz obredne reči, epileptičar prska, a deo mu se da da popije.
Kosa i nokti
Vlaške vračare veruju da se epilepsija može i sprečiti. Novorođenčetu u porodici u kojoj je bilo epileptičara, desetog dana po rođenju, na dan krštenja u crkvi, pravi se amajlija na sledeći način: zdrav desetogodišnji dečak bebi prvo odseče pramen kose, pa nokat sa palca desne ruke i leve noge, a na kraju nokat sa palca leve ruke i desne noge. Sve to se uvija u platno, a majka nastoji da taj zamotuljak neprestano bude uz dete. Docnije, kad poraste, dete se samo brine o tome, a tako i čovek u zrelom dobu. Kosa i nokti, prema verovanju Vlaha, jedini su delovi čovekovog tela koji ne trule. Oni prate čoveka i do onog sveta, pa mogu da ga sačuvaju od epilepsije.
Grana pod krevetom
Vlaške vračare tvrde da leče epilepsiju. I ne samo to: one kažu da izlečeni epileptičar iskustvo stečeno u vreme napada može da koristi kako bi činio dobra dela drugima. Kad se kod deteta uoči epilepsija, visina mu se izmeri crvenim koncem, pa se odseče grana šipka iste dužine. Grana se stavi pod krevet epileptičara i 40 dana svakodnevno po jednom posipa vrelom vodom. Ako se posle toga grana smanjila, smatra se da će dete ozdraviti. Osobu koja ima epi-napad treba, veruju Vlasi, okupati u vodi u kojoj je potopljena kučina, a zatim dugo neprestano golicati, kako bi se vratio u stvarni svet. Epileptičar se iz transa, tvrde vlaške vračare, može povratiti i mirisom belog luka.
U predanju Vlaha, epilepsija se leči tako što se onome ko je ima (ne smatra se bolešću!) daju pečena jaja grlice i obareno srce crne kokoške ili ježa, ili mu se daje da pije krv uz obred žrtvovanog psa ili lastavice. Pomaže i slepoočna kost praseta zaklanog za Božić: posle praznika, ova se kost dodatno peče, pa smrvi u prah, koji se rastopljen u vodi daje bolesniku.
Osim ovih lekova, vračare pripremaju i čajeve od crnog i belog luka, kadulje, broćike, odnosno ivanjskog cveća, pelina, kopriva i posebno odoljena ili valerijane. Ovu biljku Vlasi nazivaju vilinom travom, i veruju da vile pevaju: „Da zna majka šta je odoljen trava / nikad sina ne bi ukopala“.
Veruje se da pomaže i kađenje, odnosno udisanje dima spaljenih krila slepog miša ili zmijske košuljice, ali najdelotvornijim se smatra sledeći ritual, koji izvodi vračara: crvenom ili belom bojom označi se mesto gde je epileptičaru tokom napada pala glava. Kad se on povrati, to se mesto prekopa motičicom nad kojom je bajala vračara; buba, glista ili komad ugljena koji se prilikom kopanja nađu zapale se i pepeo rastvori u vodi; tom se vodom, uz obredne reči, epileptičar prska, a deo mu se da da popije.
Kosa i nokti
Vlaške vračare veruju da se epilepsija može i sprečiti. Novorođenčetu u porodici u kojoj je bilo epileptičara, desetog dana po rođenju, na dan krštenja u crkvi, pravi se amajlija na sledeći način: zdrav desetogodišnji dečak bebi prvo odseče pramen kose, pa nokat sa palca desne ruke i leve noge, a na kraju nokat sa palca leve ruke i desne noge. Sve to se uvija u platno, a majka nastoji da taj zamotuljak neprestano bude uz dete. Docnije, kad poraste, dete se samo brine o tome, a tako i čovek u zrelom dobu. Kosa i nokti, prema verovanju Vlaha, jedini su delovi čovekovog tela koji ne trule. Oni prate čoveka i do onog sveta, pa mogu da ga sačuvaju od epilepsije.
KAD SU BAJALICE OBAVEZNE
„Nekršteni“ dani su oni dani između Božića i Bogojavljenja. Tokom tih 12 dana zemlja je posebno „otvorena“ za duše mrtvih, koje izlaze iz svojih podzemnih svetova i nastanjuju se na kućnom pragu ili dovratku živih, a ponekad i u dvorišnim bunarima. Zato je i dobro, uči vlaška magija, pre izlaska iz doma, polaska na putovanje, pa čak i pre umivanja ili pijenja vode, svakog jutra u tom periodu, nekom bajalicom odvratiti zle sile.