Profesor doktor Nebojša Tasić, kardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", osnivač je i predsednik HISPA udruženja, kojem je moto bolje sprečiti nego leči, a osnovni cilj da spreči ili odloži infarkt i šlog.
Doktor Tasić govori o ciljevima HISPA udruženja, programu, prevenciji infarkta i šloga, konferenciji koja se održava na Zlatiboru, od 15. do 17. septembra...
Možete li nam nešto reći o tom udruženju i kakvi su vaši osnovni principi?
HISPA je skraćenica od Udruženje centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga, jedno mlado, moderno, savremeno udruženje koje ima za cilj - da spreči ili odloži infarkt ili šlog. Mi smo udružili snage lekara različitih specijalnosti i medicinskih tehničara i sestara na jednom najznačajnijem zadatku u 21. veku, a to je da pokušamo da zaustavimo infarkt i šlog. Podsetio bih da svaki drugi stanovnik Srbije umre od infarkta i šloga i da je zadatak svih nas da se zaista potrudimo da taj broj obolelih i umrlih svedemo na minimalnu meru. Svedoci smo da živimo u jednom turbulentnom i teškom vremenu u kome nas svakodnevno bombarduju različiti faktori rizika, od jedne fizičke neaktivnosti gde svaki dan sedimo, vozimo se kolima do hrane koja je genetski modifikovana ili nije, ali je nezdrava, do pušenja, na kraju bih rekao, pre svega stresa, sve to uz genetiku i druge probleme, prosto, daje jedan galopirajući ritam faktora rizika koji nas polako ubijaji. Zato je zadatak HISPA udruženja sa spreči i minimizuje ove faktore rizika i da, ako je ikako moguće, odloži infarkt i šlog. HISPA je međunarodno udruženje i trenutno postojimo u pet zemallja, imamo 48 centara u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, Hrvatskoj i Bugarskoj. Imamo više od 1.900 lekara koji su članovi HISPA, i ne samo lekara, već i medicinskih tehničara i sestara. S nama su, ne samo kardiolozi, već i endokrinolozi, hematolozi, neurolozi, nefrolozi, zatim lekari opšte medicine ili specijalisti opšte medicine koji su nama prva brana, oni su najvažniji u primarnoj prevenciji kardiovaskularnih i celebravaskularnih bolesti, ali ne manje značaj imaju klinički farmakolozi, nutricionisti, fizijatri, čak i profesori DIF-a, zatim psihijatri, oni koji se bave antistres terapijom.
Šta je to ono što razlikuje HISPA program od drugih programa?
Personalizovanost ili individualizacija i multidisciplinarnost. Mi posmatramo svakog čoveka kao posebnog, kao posebnu individuu, kao posebnog pacijenta ili čoveka i pokušavamo da razgovorom, a kasnije pregledom nađemo te slabe tačke, ono što su mu najveći problemi u očuvanju zdravlja. I nakon toga kreiramo poseban program njegove prevencije, dijagnostike i lečenja i, ono što je najvažnije pratimo, u tim kontolama vršimo neophodne korekcije i trudimo se da napravimo kompletan milje u kom on živi, u kome radi, da prija i njemu i okruženju i da on bude zdrav.
Šta to znači?
To znači da mi učestvujemo u korekciji njegove ishrane, pravimo individualizovane dijete, imamo posebne profesore fizičke aktivnosti koji mu prave lični program fizičke aktivnosti, koji njemu prija, odgovara i čini mu dobro. Takođe, imamo naše psihologe, psihijatre zajedno s lekarima i brojnim antistres programima. Pomenuo bih vežbe disanja, muzikoterapiju. Naravno, program odvikavanja od pušenja, jedan od najbolnijih, ali i najbitnijih u lečenju bolesnika i tu su lekovi na kraju. Ali, naravno, insistiramo pre svega na programu nefarmakološke terapije, mislimo da je on osnova za dalje lečenje i ono što je jako bitno, HISPA program, koji je posebno razvijen, a to je jedan fin program poverenja, topline odnosa između pacijatna i lekara, da on zna da je došao u sigurnu kuću koja se brine o njegovom zdravlju.
U septembru se održava konferencija. Ko će biti gosti i koje će biti teme?
Udruženje cenatara za hipertenziju, prevenciju i dijagnostiku infarkta i šloga, HISPA, organizuje redovne godišnje, sa jedne strane kongrese, a posebno smo ponosni na našu kontinuiranu medicinsku edukaciju, a kruna te edukacije su sigurno veliki HISPA kongresi i ove godine imamo od 15. do 17. septembra, u hotelu Palisad na Zlatiboru, jedan zaista interesantan događaj koji se zove HISPA trilaterala, odnosno zvaničan naziv kongresa je „Kardiovaskularni izazovi na raskršću balkanskih puteva“. Edukujemo lekare, pre svega iz tri zemlje - Srbija, Bosna i Crna Gora, da razmenimo iskustva, da se družimo, a tu su gosti iz inostranstva. Biće tu ugledni profesori iz Rusije, iz Bugarske, iz Sjedinjenih Američkih Država, iz Francuske, iz brojnih drugih zemalja. HISPA ima vrlo ozbiljne naučne i istraživačke programe sa mnogobrojnim udruženjima.
HISPA u saradnji sa jednim značajnim udruženjem, u pitanju je skrimng program za familijarnu hiperholesterolemiju, gde HISPA centri detektuju i na poseban način leče bolesnike sa povišenim masnoćama u krvi, koje su negde genetski, negde nisu genetski determinisane i mi smo i nacionalni centar za ovo.
Ovaj kongres će okupiti, siguran sam, veliki broj lekara i evo, ja ovim putem pozivam, sve lekare da dođu na Zlatibor, da se registruju, da pošalju svoje naučne radove na sajt kongresa, a sajt kongresa se nalazi na www.hispa.rs gde mogu poslati svoj naučni rad koji će biti objavljen u časopisu. Biće prezentirane neke nove knjige i prosto biće zaista jedan svojevrsno neobičan događaj. Između ostalog, pozivam lekare i stanovništvo da vide naučne teme kongresa koje su, po meni, nesvakidašnje i koje u stvari garantuju kavalitet ovog samog kongresa.
D. Vujsić