Za razliku od mornarice Sjedinjenih Američkih Država, koja polaže sve na nuklearnu energiju, Rusija održava flote podmornica na dizel i nuklearni pogon. Ruske podmornice su mnogo bliže "akciji" od podmornica SAD a njihova dizel flota je više nego dovoljna za sukobe u Evropi, na Bliskom istoku i bliskom susedstvu Rusije.
Oslonac ruske mornarice su Projekti klase 877 podmornica, poznati kao Kilo klase u NATO i na Zapadu. Postoji i poboljšana verzija Kilo podmornica, koje Amerikanci zovu "Crna rupa" jer su izuzetno tihe. Ova klasa podmornica unapređivana je neprekidno trideset godina, što je potvrda efikasnosti na moru.
Podmornice klase Kilo prvobitno su trebale da služe mornaricama iz zemalja Varšavskog pakta, i zamene starije brodove Viski i Fokstrot klase. One su dugačke samo 72,5 metara i široke oko 10, a imaju posadu od samo dvanaest oficira i 41 mornara. Mogu da izdrže čak 45 dana pre nego novog dopunjavanja.
Pokreću ih dva dizel generatora i električni pogon, dajući im dovoljno snage da razviju 10 čvorova na površini i 17 čvorova pod vodom. One nisu brze podmornice i imaju domet od 6.000 do 7.500 nautičkih milja.
Nisu namenjene ni za posebne dubine jer uranjaju na oko 240 metara ali su posebne dobre u plitkoj vodi, jer mogu da operišu po morskom dnu.
Ove podmornice su pravljene da budu veoma tihe. Trup ima približan oblik ka kap vode i znatno smanjuje otpor vode u odnosu na dizajn podmornica pravljen u vreme Drugog svetskog rata. Pogon je izolovan na bazi gume, tako da ne dodiruje trup sprečavajući da se vibracije pretvore u buku koja može da se čuje van podmornice. Sistem za promenu vazduha može da snabde ekipu kiseonikom u trajanju do 260 sati, što je skoro dve nedelje pod vodom.
Podmornice su opremljene i različitim vrstama radara za izbegavanje mina, ciljanje i površinsku navigaciju.
Plovila klase Kilo imaju šest torpednih cevi standardnih prečnika 533 milimetara, a prvobitno su konfigurisani da nose navođenja torpeda i 18 SS-N-15A Starfiš antipodmorskih raketa.
Dvadeset četiri podmornice klase Kilo operisale su u Sovjetskom Savezu, od kojih jedanaest i dalje koristi Rusija. Jedna je prodata Poljskoj, koja je i dalje u funkciji, a druga Rumuniju, ali više nije u upotrebi. Deset su prodate Indiji od kojih je devet i dalje u funkciji, dok se deseta zapalila i potonula avgustu 2013. godine.
Poboljšana verzija Kilo klase, poznata kao Projekat 636.3 ili samo "Poboljšani Kilo", razvijena je da podmladi rusku podmorničku flotu i donese devize od izvoza.
Klasa 636.3 je potpuno unapređena. Dimenzije podmornice su u suštini iste, ali je luk preoblikovana za poboljšanje hidrodinamičkog protoka. Ona ima "poboljšanu tišinu" zbog veće izolacije mašina. Podmornica ima 25 odsto veći domet od prethodne verzije. Glavni sonarni sistemi uglavnom su isti kao u originalnoj Kilo klasi.
Jedan od glavnih poboljšanje 636.3 klase je mogućnost da se pokrene Kalibur krstareće rakete. Kalibur je svestrana klasa raketa za napad na tlu, na brodove i protivpodmorničko ratovanje.
Ove podmornice već su kupili Kinezi, Alžir i Vijetnam.
Klasa podmornica Kilo su bile veoma uspešne i u tehničkom i izvoznom smislu. Podmornice su još iz vremena Sovjetskog Saveza postale legendarne u NATO-u. Pedeset tri podmornice su izgrađene u periodu od 33 godine.
(Nationalinterest.org)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SILA 3. epizoda: Tajfun - najveća nukelarna zver ispod mora!