Životna priča košarkašice Nataše Kovačević fascinira svakoga dana, a optimizam je njen zaštitni znak.
Sudbina Nataše Kovačević je poznata skoro svima.
Darovita mlada žena, doživela je tešku saobraćajnu nesreću u Mađarskoj, putujući sa svojim timom. Izgubila je nogu, a dva člana stručnog štaba - živote.
Mlada, uporna, pobedničkog duha, Nataša je istrpela sve teške nevolje, operacije, suočavanje sa prestankom sjajne karijere. U jednom momentu ona se sa protezom vratila na košarkaški teren.
Jednostavno nije odustala od novih životnih pobeda.
Nataša je sada, u 23. godini, predsednik ženskog košarkaškog kluba Crvena zvezda.
Nedavno je objavila autobiografiju "Koraci".
"Kada su mi predložili da napišem autobiografiju, na samom početku bila sam skeptična, jer danas svi pišu, svi izbacuju knjige. Ali kad sam shvatila da ću pisati u saradnji sa Aleksandrom Miletićem, koji je novinar i blizak prijatelj moje porodice, pristala sam, on mi je ulio samopouzdanje. Dvadeset dve godine života nisu dovoljne da se napiše autobiografija, ali nakupilo se životnog iskustva. Nadam se da je knjiga prenela sve one poruke koje sam želela da prenesem. Ja sam u potpunosti zadovoljna", kaže Nataša i prisetila se odrastanja devedesetih godina.
"Srećna sam što sam imala takvo detinjstvo, bez obzira na nemaštinu i bombardovanje, moji roditelji su se trudili da to što manje osetim. Podrška porodice je najvažnija, to sam znala i pre nesreće. Žao mi je što zbog pojave moderne tehnologije današnja deca nemaju takvo detinjstvo, zbog telefona i kompjutera malo vremena provode napolju. Brat i ja smo čitavo detinjstvo proveli na košarkaškom terenu. Taj ulični teren je bio pun ljudi. Ako ujutro izgubite „tri na tri”, ne možete ponovo da igrate do uveče, ne možete da dođete na red. Brat me je prozvao EPP, jer sam uletala na teren u pauzama i šutirala, kao reklamni blok. Roditelji su nas slali po hleb i mleko u papučama, da bi se vratili kući, ali mi smo igrali i u papučama, pa i bosi", prisetila se mlada košarkašica.
Tokom lečenja na VMA jedan od lekara insistirao je da pogledaa njegov skok s padobranom...
"Bila sam zakovana za krevet kada je doneo snimak, rekao je, moraš da pogledaš, ja sam skakao pre par meseci iz aviona, moraš da pogledaš, ti to moraš da probaš, ja ti to dajem kao zadatak. Tada još nisam ni počela da hodam, razmišljala sam 'Bože, šta priča ovaj, ja samo želim da prohodam, da odem s drugaricama na piće, da odem na fakultet, ko još razmišlja o skoku iz aviona'. Međutim, kad sam pogledala snimak, dobila sam dosta pozitivne energije, rekla sam sebi 'Pa ja ovo moram da probam, izgleda fenomenalno!' Posle svega nekoliko meseci, kada sam skočila iz aviona, to je bio osećaj koji ne može da se opiše. To je neverovatan osećaj slobode. Preporučujem svima da probaju. Postoji doza straha, veče pre razmišljala sam: jao pa ja ću sutra iz aviona gledati dole, ničeg neće biti ispod mene. U momentu kada skočite, straha nigde nema. Pitala sam se zašto sam se toliko plašila. To je toliko prelep osećaj, mogu slobodno da svima preporučim. To je neverovatno životno iskustvo koje definitivno mora da se proba", poručuje uvek optimistična Nataša.
(Sputnjik)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: