Balašević je novu pesmu "Stih iznad svih" predstavio na nedavno održanom koncertu u Zadru, a sada je otkrio šta se krije u stihovima ove pesme.
Naime, radi se o pesmi koju "nije potrebno prevoditi", i koju mogu razumeti i Srbi i Hrvati i Bošnjaci.
"Rešio sam da u Zadru, za sve nas, za one u Sarajevu, za one u Čakovcu ili Nišu, napravim jednu pesmu koja se ne prevodi, jednu pesmu na našim jezicima. Malo mi je to predstavljalo tehnički problem. Uzeo sam rečnike i pravopise, dolazio sam do nekih čudnih reči. Bila mi je potrebna reč "nikud", pa sam se zapitao da li to postoji u hrvatskom jeziku, ili je "nikamo", pa sam našao da to postoji, da je to takav i takav prilog. Bio sam vrlo ponosan na jednu strofu jer sam rekao "kao koren sa nebesa stvoren", pa sam onda ukapirao da je taj "koren" zapravo "korijen", pokvario mi je čitavu priču. Ali sam napravio za vas, za nas, jednu pesmu koja se ne prevodi, koja će biti ista. Da kažem Hrvatima: "Hrvati, nemojte govoriti u Srbiji, ali ova pesma je napisana na hrvatskom." A da kažem u Srbiji: "Srbi, nemojte govoriti Hrvatima, ali ova pesma je napisana na srpskom". Da kažem Bošnjacima: "Pst, alo, Bošnjaci, nemojte govoriti Srbima i Hrvatima, ali ova pesma je na čistom bošnjačkom." To je pesma upisana vama, u spomen na to veče, 13. 5, da ne kažem ni maja ni svibnja", rekao je Balašević.
"Kod tih naroda kome sam ja posvećen isto se kaže ljubav, čežnja, sudbina, vrlo važne reči koje se, nažalost, ne rimuju. Suza ne može da se prevede, tu emociju.
Ovo je tekst pesme "Stih iznad svih":
Postoji stih naizgled vrlo prost
Stih iznad svih, stih više kao most
Da premosti, da prebrodi
Kad priča nikud ne vodi.
Postoji stih pun raznih trikova
Stih iznad svih, k'o stih svih stihova
Čas rastuži, čas razgali
Pa razoruža, i kao gorska ruža kamen razvali.
U inat svima postoji rima
Kojom se vatre potpale
Ponese plima, u inat svima
Svo ono trunje s obale.
U inat svima, kad prođe zima
Izdanci niknu zeleni, i blago njima
Vole se mladi jeleni.
U spomenar, za dvoje Zadrana
Čempresa par na hridi Jadrana
Dah bogova s Velebita
I galeb jedan nebu svome predan, tobož nebitan.
U inat svima, postoji rima
Kojom se vatre potpale
Ponese plima u inat svima
Svo ono trunje s obale.
U inat svima kad prođe zima
Izdanci niknu zeleni, i blago njima
Vole se vole mladi jeleni.
Postoji stih naizgled vrlo prost
Stih iznad svih, stih više kao most
Da premosti, da prebrodi
Postoji rima koja se ne prevodi.
EPK/Blic